.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10336/2025
03.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ...,, čiji je punomoćnik Saša Stošić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi neosnovanog obogaćenja i poništaja sporazuma, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 185/24 od 18.12.2024. godine, u sednici održanoj 03.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 185/24 od 18.12.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 185/24 od 18.12.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica Vladičin Han P 438/23 od 27.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno prema tuženom da je zapisnik sa sporazumom za određivanje naknade za eksproprisano zemljište Opštinske uprave Vladičin Han, Odeljenje za urbanizam, imovinsko- pravne i građevinske poslove od 21.06.2011. godine, apsolutno ništav. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za javno građevinsko zemljište, a po zapisniku sa sporazumom za određivanje naknade za eksproprisano zemljište od 21.06.2011. godine za preuzeto javno građevinsko zemljište na vlasničkom delu od 1/1 i to za kp. br. .., građevinsku parcelu u površini od 441 m2, na kp. br. .., građevinska parcela u površini od 171 m2, upisane u LN br. .. KO ..., od ranijeg vlasnika, ovde tužioca, isplati 218.667,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.07.2023. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 327.096,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 185/24 od 18.12.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 300.096,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
Predmet tražene pravne zaštite o kom je odlučeno pobijanom odlukom je utvrđenje ništavosti sporazuma o naknadi za eksproprisano zemljište i isplata razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište, a pravnosnažnim presudama je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. Pobijana odluka je doneta uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava izraženog u odlukama Vrhovnog suda, zasnovanih na činjeničnom stanju kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, proizlazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari radi utvrđenja i isplate podneta je 22.01.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 218.667,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu, u kome vrednost predmeta spora, ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
