.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10340/2025
19.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Mitić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Novi dom“ Vranje, čiji je punomoćnik Aleksandar Stamenković, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 137/24 od 23.01.2025. godine, u sednici održanoj 19.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 137/24 od 23.01.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 137/24 od 23.01.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 137/24 od 23.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 1791/23 od 24.10.2023. godine, u stavu prvom izreke, kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji, na ime sticanja bez osnova zbog naplate usluge grejanja koju nije izvršio za period od 01.06.2015. godine do 21.05.2016. godine isplati 129.578,45 dinara, odnosno za period od oktobra 2018. godine zaključno sa januarom 2020. godine određene pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke prvostepene presude. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužilja da tuženom, na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 169.891,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom, na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati 27.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana.
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbe člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, ocenjen je neosnovanim tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji vrati novčani iznos koji joj je naplaćen u postupku prinudnog izvršenja, po osnovu pravosnažnog zaključka javnog izvršitelja, za pružene usluge grejanja za period od 01.06.2015. godine do 21.05.2016. godine. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja se, nezadovoljana pruženom uslugom grejanja, samoinicijativno isključila sa sistema centralnog grejanja, nakon što joj je tuženi rekao da za to nisu ispunjeni tehnički uslovi, a na ispostavljene račune nije blagovremeno izjavila reklamacije, pa nije otpao pravni osnov po kom je tuženi od tužilje naplatio iznos novca koji se tužbom traži.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima stranaka sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 05.10.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 129.578,45 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP. Činjenica da je odluka o troškovima postupka pobijanom drugostepenom presudom preinačena, ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14) odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
