.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10389/2024
16.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Jelena Stanković, advokat iz ..., protiv tužene JP „Elektroprivreda Srbije“, Ogranak „EPS snabdevanje“, Sektor za podršku garantovanom snabdevanju Niš, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1831/23 od 08.02.2024. godine, u sednici održanoj 16.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1831/23 od 08.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 4375/22 od 13.12.2022. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je prestao ugovor o snabdevanju eleketričnom energijom zaključen između pravnog prethodnika tužioca i tuženog za merno mesto sa ED brojem kao u ovom stavu izreke u selu Hum, Opština Crveni krst, Niš. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 51.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 1831/23 od 08.02.2024. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je prestao ugovor o snabdevanju električnom energijom zaključen između pravnog prethodnika tužioca i tuženog za merno mesto sa ED brojem kao u ovom stavu izreke u selu Hum, Opština Crveni krst, Niš, kao i zahtev za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za troškove drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a stavom 4. istog člana da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.). Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi utvrđenja podneta je 12.02.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Bez obzira što je prvostepena odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koja reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
