U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je naveo jasne razloge zbog kojih je ocenio kao osnovane žalbene navode, pa suprotno ukazivanju tuženog nije učinjena relativno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, odlukom nadležnog organa Stambene zgrade u ulici ... broj .. od 23.03.2001. godine, za najboljeg ponuđača povodom prikupljenih ponuda za izdavanje spornog stana izabran je tuženi. Na osnovu te odluke, dana 26.03.2001. godine između Stambene zgrade, kao zakupodavca i tuženog, kao zakupca zaključen je ugovor o zakupu ove nepokretnosti na devet godina, sa utvrđenom mesečnom zakupninom od 200 nemačkih maraka. Izdavanju stana prethodilo je donošenje pravnosnažne presude po tužbi Stambene zgrade protiv domara BB koji ga je koristio kao službeni stan, u kojoj parnici je utvrđeno da postoji aktivna legitimacija Stambene zgrade da štiti pravo zajedničke nedeljive svojine na domarskom stanu. Poslednji ugovor o zakupu ovog stana zaključen je između stranaka 08.01.2021. godine za period do 31.12.2022. godine, za mesečnu zakupninu od 150 evra. Dana 05.12.2022. godine, skupština tužioca donela je odluku da sa tuženim ne zaključi novi ugovor o zakupu i naloženo mu je da se iz stana iseli. Odluka je tuženom uručena 12.12.2022. godine. U javnoj evidenciji nepokretnosti je, na osnovu zahteva nadležnog organa lokalne samouprave od 08.11.2022. godine, na stanu upisano pravo javne svojine Grada Užica.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice prvostepeni sud, pozivom na odredbe članova 18., 20., 22., 27., 34., 42., 43., 45. i 72. Zakona o javnoj svojini, člana 19. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i članova 71. i 73. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, nalazi da je u konkretnom slučaju, pošto je tužilac odbio da zaključi novi ugovor o zakupu, u pitanju materijalnopravni odnos svojinskopravne prirode. Pošto Grad Užice nije obuhvaćen tužbom iako je sa tužiocem u odnosu nužnog suparničarstva, odbija tužbeni zahtev pozivom na član 211. ZPP.

Drugostepeni sud ne prihvata stanovište prvostepenog suda da je materijalnopravni odnos stvarnopravne prirode, pošto je između stranaka zaključen ugovor o zakupu na određeno vreme za koji su merodavne odredbe člana 567, 585. i 595. Zakona o obligacionim odnosima. Po ovim odredbama, nakon isteka vremena za koji je ugovor o zakupu zaključen zakupac ima obavezu da vrati zakupodavcu zakupljenu stvar.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud odlučio kada je obavezao tuženog da tužiocu vrati stan u čijem je posedu, po pravnom osnovu ugovora o zakupu zaključenog između stranaka.

Činjenično je razjašnjeno da je prvi ugovor o zakupu domarskog stana na određeno vreme, uz određenu mesečnu zakupninu, zaključen 26.03.2001. godine između Stambene zgrade - ovlašćenog pravnog lica u smislu tada važeće odredbe člana 11. Zakona o održavanju stambenih zgrada („Službeni glasnik RS“ br. 44/96, 46/98 i 1/01), kao zakupodavca i tuženog, kao zakupca. Poslednji ugovor o zakupu na određeno vreme za period do 31.12.2022. godine zaključile su stranke. Iz sadržine ugovora i utvrđenih činjenica ne sledi da su stranke prilikom ugovaranja imale u vidu posebne propise.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje da za to plaća određenu zakupninu (član 567. stav 1.); odredbe ove glave neće se primenjivati na zakupe određene posebnim propisima (član 568.); zakupac je dužan čuvati zakupljenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neoštećenu (član 585. stav 1.); ugovor o zakupu zaključen na određeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zaključen (član 595. stav 1.); kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu zaključen zakupac produži da upotrebljava stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja pod istim uslovima kao i prethodni (član 596. stav 1.).

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je proteklo vreme za koje je ugovor zaključen, a da je pre isteka tog vremena tužilac doneo odluku da se tuženom više stan ne izdaje i o tome ga blagovremeno obavestio. Nakon toga pokrenuo je ovu parnicu 16.01.2023. godine.

Tuženi i njegova porodica su u posedu stana po pravnom osnovu zakupa, nema podataka da su stranke prilikom zaključenja ugovora predvidele primenu posebnih propisa u međusobnim odnosima, posed stana tuženom po prvom zaključenom ugovoru predao je pravni prethodnik tužioca, a po poslednje zaključenom ugovoru tužilac, pa su za sporni odnos merodavne navedene materijalnopravne odredbe obligacionog prava. Pošto nema podataka da tužilac pravo na posed crpi i iz prava vlasnika nepokretnosti, neosnovano se revizijom ukazuje da povraćaj individualno određene stvari po članu 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa može tražiti jedino vlasnik.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković