Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 1372/22 od 29.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagač je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Protivnik predlagača BB je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 420. stav 1. i 6. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP („Službeni glasnik RS“, br. 25/82...14/22), Vrhovni sud je ocenio da revizija predlagača nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja je ukazivanje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, budući da ova povreda ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Pobijano rešenje sadrži sve elemente predviđene odredbom člana 355. ZPP, pa se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 355. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za privredu i imovinskopravne poslove Opštine Lajkovac br. 465-160/2005-04 od 15.01.2016. godine, eksproprisane su nepokretnosti u privatnoj svojini predlagača i to: zemljište k.p. br. 937/8 njiva 4. klase površine 0.80.90 ha i k.p. br. 939/5 njiva 5. klase površine 0.20.39 ha, susvojina protivnika predlagača AA sa udelom od ¾ i GG sa udelom od ¼, k.p. br. 937/14 voćnjak 3. klase površine 0.27.56 ha i k.p. br. 939/1 voćnjak 3. klase površine 0.49.70 ha kao privatna svojina protivnika predlagača AA sa udelom od 6/8, BB sa udelom od 1/8 i VV sa udelom od 1/8, a u korist predlagača u cilju izgradnje objekata potrebnih za zaštitu površinskog kopa Tamnava – Zapadno polje od Velikih voda sa međusliva Kladnice. Na eksproprisanim parcelama su se nalazili drvna masa oko parcela i voćni zasadi i građevinski objekti i pripadci. U postupku pred organom uprave nije zaključen sporazum za eksproprisano zemljište, voćne zasade i drvnu masu pa su spisi dostavljeni sudu radi određivanja naknade. Prema nalazu i mišljenju veštaka poljoprivredne struke iz faze obezbeđenja dokaza i veštaka u sudskom postupku vrednost drvene mase na eksproprisanim parcelama u suvlasništvu protivnika predlagača AA u skladu sa njegovim udelom od ¾ na parcelama 937/8 i 939/5 iznosi 111.413,25 dinara, a na parcelama 939/1 i 937/14 u skladu sa njegovim udelom od 6/8 iznosi 105.954,75 dinara. Učesnici u postupku nisu imali primedbe na datu procenu vrednosti drvne mase. Vrednost voćnih zasada je utvrđena iz osnovnog i dopunskog nalaza Gradskog zavoda za veštačenje, koji su svoj nalaz bazirali na osnovu podataka iz postupka obezbeđenja dokaza. Na delu k.p. br. 930/1 i 939/14 u vreme obezbeđenja dokaza u aprilu 2018. godine je postojao zasad jabuka od ukupno 938 stabala starosti 15 godina, koji pripadaju protivnicima predlagača BB i VV i vrednost zasada iznosi 1.578.710,00 dinara. Građevinski pripadci koji su popisani i opisani u nalazu GZV iznose 3.521.000,00 dinara. Na delu k.p. br. 939/1 i 937/14 i na k.p. br. 939/5 i 937/8 koji su u određenom udelu bili u posedu protivnika predlagača AA, postojao je zasad od 2951 stabala jabuka, 12 dženarika i 5 oraha, sve starosti 15 godina čija vrednost iznosi prema nalazu veštaka 4.666.115,00 dinara, dok je vrednost građevinskih pripadaka 3.385.000,00 dinara. U nalazu i dopuni nalaza GZV je iskazao stanje voćnih zasada na terenu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, imajući u vidu nalaz veštaka iz postupka obezbeđenja dokaza i prihvatajući nalaz i mišljenje veštaka GZV, nižestepeni sudovi su primenom člana 134. stav 1., 137. Zakona o vanparničnom postupku, člana 3. Zakona o parničnom postupku, člana 4. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i odredbe člana 45. Zakona o eksproprijaciji odredili naknadu za mlade voćne zasade i građevinske pripatke protivnicima predlagača, kao i naknadu za drvnu masu protivniku predlagača AA. Kako su protivnici predlagača svoje udele na parcelama pribavili i zasadili voće i postavili građevinske pripatke pre nego što su prodavci pismeno obavešteni o pokretanju postupka eksproprijacije, zaključili su da u konkretnom slučaju se ne radi o zloupotrebi prava iz člana 50. stav 1. Zakona o eksproprijaciji s obzirom da su predmetne parcele bile susvojina protivnika predlagača i da je neprihvatljivo zahtevati od vlasnika da svoje nepokretnosti ne koriste sve do momenta dobijanja obaveštenja o predstojećoj eksproprijaciji do kada je sama eksproprijacija neizvestan pravni posao.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Članom 45. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/95, „Službeni list SRJ“, br. 16/06 i „Službeni glasnik RS“, br. 20/2009 sa izmenama i dopunama), propisano je da se naknada za eksproprisani vinograd ili voćnjak koji daje plodove određuje tako što se odredi obeštećenje za zemljište prema članu 42. ovog zakona, pa se tom iznosu doda tržišna cena neamortizovanih investicija uloženih za podizanje i održavanje takvog vinograda ili voćnjaka i iznos čistog prinosa koji bi taj vinograd ili voćnjak dao, s obzirom na svoju starost i plodnost, onoliko godina koliko je potrebno da se podigne i da stupi u punu rodnost nov vinograd ili voćnjak (stav 1); naknada za eksproprisani mlad vinograd ili voćnjak koji ne daje plodove određuje se tako što se odredi naknada za zemljište prema članu 42. ovog zakona, pa se tome doda vrednost investicija uloženih za njegovo podizanje i iznos čistog prinosa koji bi se ostvario za onoliko godina koliko je taj vinograd ili voćnjak star do trenutka eksproprijacije(stav 2). Članom 47. stav 1. ovog zakona propisano je da naknada za eksproprisanu zrelu ili približno zrelu šumu predstavlja vrednost šumskih sortimenata ostalih šumskih proizvoda utvrđena prema tržišnim cenama na kamionskom putu ili drugom utovarnom, odnosno otkupnom mestu, umanjena za troškove proizvodnje. Članom 50. Zakona o eksproprijaciji propisano je da raniji sopstvenik nema pravo na naknadu za ulaganje koje je izvršio posle dana kada je pismeno obavešten o podnetom predlogu za eksproprijaciju, osim troškova koji su bili neophodni za korišćenje nepokretnosti (stav 1.). Obaveštenje o podnetom predlogu za eksproprijaciju ranijem sopstveniku dostavlja organ nadležan za donošenje rešenja o eksproprijaciji (stav 2.).

U konkretnom slučaju, protivnicima predlagača kojima je izvršena eksproprijacija katastarskih parcela po rešenju Odeljenja za privredu i imovinskopravne poslove Opštine Lajkovac br. 465-160/2005-04 od 15.01.2016. godine pripada naknada za mlade voćne zasade i građevinske pripatke odnosno protivniku predlagača AA naknada za drvnu masu, a prema stanju koje je utvrđeno u postupku obezbeđenja dokaza i čija je visina utvrđena od strane sudskog veštaka.

Po oceni Vrhovnog suda, navodima revizije se ne dovodi u sumnju zaključak drugostepenog suda da protivnicima predlagača pripada naknada za mlade voćne zasade i građevinske pripadke, s obzirom da je u toku postupka utvrđen broj, izgled, starost i prinos voćnjaka i razjašnjena činjenica u pogledu građeivnskih pripadaka, kao i drvne mase na parcelama protivnika predlagača AA, pa je pravilnom primenom odredaba člana 47. i 45. Zakona o eksproprijaciji određena naknada po navedenim osnovama.

Neosnovano predlagač u reviziji osporava zaključak nižestepenih sudova da se u konkretnom slučaju ne radi o zloupotrebi prava odnosno da se ne radi o situaciji iz člana 50. stav 1. Zakona o eksproprijaciji s obzirom da je obaveštenje o podnetom predlogu za eksproprijaciju dostavljeno ranijem vlasniku 19.10.2005. godine nakon što su protivnici predlagača zaključili pisane overene ugovore o kupoprodaji sa ranijim vlasnicima. Pri tome treba imati u vidu da su protivnici predlagača u posed parcela stupili pre overe ugovora o kupoprodaji i to 2002. godine, a voćni zasadi zasađeni su 2003. godine, znatno pre dobijanja obaveštenja o podnetom predlogu za eksproprijaciju. Stoga, protivnik predlagača nije dokazao da su zasadi formirani u cilju uvećanja vrednosti nepokretnosti uoči eksproprijacije, iz čega sledi pravilnost zaključka drugostepenog suda da nema mesta primeni odredbe člana 4. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, ali kako se njima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost donete odluke, ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Zahtev protivnika predlagača BB za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen jer navedeni troškovi nisu bili potrebni radi odlučivanja u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković