Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet pravne zaštite u ovom slučaju je utvrđivanje novčane naknade za eksproprisano zemljište, a koje zemljište je rešenjem Odeljenja za komunalnostambene i imovinskopravne poslove Gradske uprave grada Kruševca broj 465-240/19 od 24.05.2019. godine eksproprisano uz naknadu radi izgradnje dela autoputa E761 Pojate Preljina, deonica Pojate Kruševac (Koševi) u korist Republike Srbije – kajnjeg korisnika „Koridori Srbije“ DOO Beograd. Eksproprisane su deo kat. parc. .. površine 12 ari 97m² i deo kp. .. u površini od 7a 56m² posedovni list .. KO ..., a čiji je vlasnik bio predlagač. Utvrđeno je da su predmetne parcele po osnovu Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E761 deonica Pojate Preljina postalo građevinsko zemljište i to pre nego što je izvršena eksproprijacija pa su nižestepeni sudovi dosuđujući predlagaču naknadu za eksproprisano građevinsko zemljište opredelili prema utvrđenom nalazu veštaka građevinske struke.

Pobijano drugostepeno rešenje u skladu je pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o navedenom pravnom pitanju. Naknada za eksproprisanu nepokretnost određuje se prema statusu zemljišta u vreme eksproprijacije, a po cenama u vreme presuđenja. Kada postoji pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji, u kom je naveden status zemljišta koje se ekspropiše, sud je vezan za to rešenje u postupku određivanja naknade. U tom slučaju sud se neće baviti utvrđivanjem statusa eksproprisanog zemljišta i naknada se ima dosuditi prema statusu zemljišta koje je navedeno u rešenju o eksproprijaciji. U slučaju kada u rešenju o eksproprijaciji nije naveden status zemljišta koje se ekspropriše, relevantna činjenica za određivanje naknade jeste faktički status tog zemljišta u vreme kada je izvršena eksproprijacija.

Shodno odredbi člana 82. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinsko zemljište je zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom. To znači da je stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora Autoputa E 761, deonica Pojate – Preljina, dana 08.11.2013. godine, svo zemljište u granicama Plana, u smislu citirane zakonske odredbe, postalo građevinsko zemljište po sili zakona.

Odredba člana 83. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji predviđa da stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava. Okolnost da promena namene, odnosno kulture zemljišta nije blagovremeno sprovedena u Katastru nepokretnosti nije od uticaja. Bitno je da je ta promena nastupila pre donošenja rešenja o eksproprijaciji, na osnovu Uredbe o utvrđivanju prostornog plana, pa se naknada ima dosuditi prema statusu zemljišta koje je ono faktički imalo u vreme eksproprijacije, a prema cenama u vreme utvrđivanja naknade.

Imajući u vidu da je drugostepena odluka u skladu sa odlukama Vrhovnog kasacionog suda donetim povodom navedenog pravnog pitanja, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse o ovom pravnom pitanju, niti za drugačijim tumačenjem prava. Ne postoji ni potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije protivnika predlagača, u smislu odredbe člana 410. stav 2, u vezi odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku i odredbe čl. 27 stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija protivnika predlagača nedozvoljena.

Shodno odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak je započet podnošenjem predloga za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost dana 14.10.2019. godine, a vrednost predmeta postupka je 1.493.930,00 dinara.

Imajući u vidu da vrednost predmeta postupka ne prelazi zahtevani revizijski cenzus za odlučivanje, sledi da je revizija protivnika predlagača nedozvoljena.

Stoga je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković