.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10515/2025
06.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević, Branislava Bosiljkovića i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca Fond za razvod Republike Srbije, čiji je punomoćnik Ivan Ćalović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Svetlana Ratković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 102/25 od 23.04.2025. godine, u sednici održanoj 06.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 102/25 od 23.04.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 102/25 od 23.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 102/25 od 23.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica Svilajnac P 793/17 od 28.10.2024. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 02.12.2024. godine, kojom je održano na snazi rešenje o izvršenju Iv 44/17 od 21.03.2017. godine u delu kojim je određena obaveza tuženog da tužiocu isplati 2.808.687,67 dinara i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 288.470,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata duga iz ugovora o kreditu zaključenog između tužioca i tuženog dana 04.11.2008. godine, uz ugovoreno jemstvo i izdavanje blanko menica od strane korisnika kredita, kao instrumenata obezbeđenja urednog vraćanja duga. Postupak se nije vodio po pravilima meničnog spora, jer nije sproveden u formalnoj zakonskoj proceduri za realizaciju meničnog potraživanja. Pobijanom presudom ocenjen je kao neosnovan prigovor tuženog o zastarelosti potraživanja, jer se na ugovor o kreditu primenjuje opšti rok zastarelosti od 10 godina iz člana 371. ZOO, što se odnosi i na anuitete koji dospevaju povremeno. Pobijana presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev zasnovana je na odredbama člana 5. stav 1. Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije po pitanju aktivne legitimacije tužioca, kao i odredaba članova 124. i 1065. u vezi sa članom 361. stav 1. ZOO. O istaknutom prigovoru zastarelosti i osnovu tužbenog zahteva odlučeno je u skladu sa sudskom praksom u predmetima sa bitno sličnim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, tako da nije potrebno novo, ni ujednačeno tumačenje prava.
Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Postupak je započet 14.03.2017. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 2.808.687,67 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je reč o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome je pobijana vrednost predmeta spora ispod 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan pokretanja postupka, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
