.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10517/2023
10.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Nadežde Vidić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je punomoćnik Ljubica Mićović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca GG izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2276/22 od 25.10.2022. godine, u sednici održanoj 10.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca GG izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2276/22 od 25.10.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca GG izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2276/22 od 25.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P 540/21 od 16.05.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 540/21 od 29.09.2022. godine, stavom prvim, drugim, četvrtim i petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca BB, AA, GG i DD da se obaveže tužena da im na ime naknade štete zbog povrede prava na imovinu usled pravnosnažno dosuđenih a neisplaćenih minimalnih zarada za period od 01.04.2011. do 30.06.2012. godine po presudi Osnovnog suda u Čačku P1 676/12 i rešenja o izvršenju I 2615/13 a koje potraživanje je priznato u stečajnom postupku Privrednog suda u Čačku St 16/18, isplati iznose od po 412.380,41 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 12.02.2021. godine do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca VV da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog povrede prava na imovinu usled pravnosnažno dosuđenih a neisplaćenih minimalnih zarada za period od 01.04.2011. do 30.06.2012. godine po presudi Osnovnog suda u Čačku P1 693/12 i rešenja o izvršenju I 1493/13 a koje potraživanje je priznato u stečajnom postupku Privrednog suda u Čačku St 16/18, isplati iznos od 390.964,41 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 12.02.2021. godine do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom šestim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplate ukupan iznos od 9.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2276/22 od 25.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku P 540/21 od 16.05.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 540/21 od 29.09.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac GG je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23). Naime, pobijana presuda u skladu je sa zaključkom Vrhovnog kasacionog suda donetim na sednici Građanskog odeljenja od 02.11.2018. godine, da Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastala zbog potpunog ili delimičnog izvršenja pravnosnažnih izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim i državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U konkretnom slučaju nije utvrđena povreda tužiočevog prava na suđenje u razumnom roku. Iz iznetih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 11.02.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 412.380,41 dinar.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tužioca nedozvoljena.
Na osnovu izloženog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
