.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10526/2025
28.08.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Dobrile Strajina, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u vanparničnom predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Vojvodić, advokat iz ..., odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Ržg 124/54 od 20.05.2025. godine, u sednici održanoj 28.08.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Ržg 124/54 od 20.05.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Ržg 124/54 od 20.05.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4P 109/25 od 07.05.2025. godine, odbijen je, kao neosnovan, prigovor predlača kojim je tražio da sud utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Beogradu Gž 15752/23 (raniji predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P 28321/19), da se postupajućem sudiji naloži da u roku koji ne može biti duži od četiri meseca preduzme procesne radnje koje će ubrzati postupak, kao i da se podnosiocu prigovora naknade troškovi postupka u iznosu od 13.500,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je, rešenjem Ržg 124/25 od 20.05.2025. godine, stavom prvim izrke, odbio, kao neosnovanu žalbu, predlagača i potvrdio rešenje Višeg suda u Beogradu R4P 109/25 od 07.04.2025. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.
Protiv rešenja drugostepenog suda, predlagač je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji predlagača propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je odluka o prigovoru predlagača radi ubrzavanja postupka koju je sud doneo na osnovu kriterijuma propisanih za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku u odredbi člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. U ovoj vrsti predmeta sud odluku donosi na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu, pa, s tim u vezi, nema uslova za ujednačavanjem sudske prakse niti novog tumačenja prava.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 1. i 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/82, 48/88, (''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 ... 106/2015) pa je utvrdio da revizija predlagača nije dozvoljena.
Odredbom člana 3. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/2015 i 93/2023), propisana su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i to: prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje. Istim Zakonom revizija nije predviđena kao vanredni pravni lek u toj vrsti postupka. Odredba člana 20. stav 2. i člana 7. stav 3. istog zakona, propisuju pravila o postupku po žalbi i po prigovoru, a na ostala pitanja shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak.
Zakon o vanparničnom postupku, u odredbi člana 27. stav 2. propisuje da u postupku u kom se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. Pri tom, u vanparničnim postupcima, u smislu odredbe člana 27. Zakona o vanparničnom postupku, revizija je dozvoljena samo protiv rešenja drugostepenog suda u postupku u kom se odlučuje o statusnim stvarima i o vanparničnim stvarim koja se odnose na stanarsko pravo.
U konkretnom slučaju, ne radi se o imovinsko-pravnom niti o statusnom sporu, već o postupku za zaštitu prava predlagača na suđenje u razumnom roku, prema odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Kako odredbe tog specijalnog zakona ne propisuju mogućnost izjavljivanja revizije, sledi da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
