.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10574/2025
05.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zdravko Ćosić, advokat iz ..., protiv tužene Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 12426/2021 od 03.04.2025. godine, u sednici održanoj 05.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 12426/2021 od 03.04.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 12426/2021 od 03.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 10251/2019 od 18.06.2021. godine, stavovima prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i tužena je obavezana da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha isplati 35.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.06.2021. godine do isplate, kao i da tužilji naknadi troškove postupka od 80.420,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da joj na ime naknade nematerijalne štete zbog fizičkih bolova isplati 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se tužena obaveže da joj naknadi troškove na ime zahteva od 3.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 12426/2021 od 03.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu za naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah i bolove. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava. O osnovanosti zahteva za naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenih bolova, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. U pobijanoj drugostepenoj odluci izražen je pravni stav da kod utvrđenja da kod tužilje nisu konstatovani objektivni znaci povređivnja, to se ne postoji uzročno-posledična veza između dijagnoze povrede vrata i predmetne saobraćajne nezgode, te da postojanje bolnog stanja u odsustvu nastupanja telesnih povreda ne može biti osnov za dosuđivanje naknade na ime nematerijalne štete. Ukazivanje tužilje na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 28.10.2019. godine. Vrednost predmeta spora u tužbi označena je 80.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to revizija tužilje nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
