Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Nenad Ćosić i Danijela Aleksić, advokati iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Nikolić, advokat iz ..., radi naknade, odlučujući o reviziji tužene koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 49/19 od 04.10.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 10.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 49/19 od 04.10.2019. godine-odlukama sadržanim u prvom stavu i drugom stavu-tačka 2. izreke.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 49/19 od 04.10.2019. godine-odlukama sadržanim u prvom stavu i drugom stavu –tačka 2. izreke.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 17228/16 od 24.04.2018. godine stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da na ime doprinosa u izdržavanju sada pok. VV kao primaoca izdržavanja, za period od 20.01.1992. do 15.03.1994. godine, po raskinutom ugovoru o doživotnom izdržavanju zaključenim pred sudijom Opštinskog suda u Kragujevcu u predmetu R 181/92 od 20.01.1992. godine, koji je raskinut presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2049/10 od 29.11.2010. godine, plati iznos od 1.141.142,78 dinara i to iznos od 544.940,25 dinara, što predstavlja iznos od tadašnjih 1.170.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana veštačenja 15.12.2013. godine, iznos od 178.752,00 dinara na ime jednog kuvanog obroka dnevno sa zakonskom zateznom kamatom računatom od 16.12.2013. godine pa do isplate i iznos od 417.450,53 dinara na ime troškova tuđe pažnje i nege sa zakonskom zateznom kamatom računatom od 16.12.2013. godine pa do isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev preko iznosa dosuđenih stavom prvim izreke a do traženih iznosa, kako je to bliže označeno u stavu drugom izreke. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 318.366,17 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 49/19 od 04.10.2019. godine stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 17228/16 od 24.04.2018. godine u delu stava prvog izreke kojim je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime doprinosa o izdržavanju sada pok. VV, kao primaoca izdržavanja, za period od 20.01.1992. do 15.03.1994. godine, po raskinutom ugovoru o doživotnom izdržavanju zaključenim pred sudijom Opštinskog suda u Kragujevcu u predmetu R 181/92 od 20.01.1992. godine, koji je raskinut presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2049/10 od 29.11.2010. godine, isplati iznose sa kamatom kako je to označeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke preinačena je presuda u preostalom delu stava prvog izreke i stavu trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 178.752,00 dinara i na iznos od 417.450,53 dinara za period kako je to bliže označeno u ovom stavu izreke, i obavezana tužena da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 318.366,17 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Tužilja je dala odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 sa izmenama i dopunama) propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmatriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom je odlučeno o naknadi za dato izdržavanje pok. pravnoj prethodnici tužilje, za period od 20.01.1992. do 15.03.1994. godine. O ovom pravu tužilje i o visini naknade, sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava i saglasno Zaključku broj 1/93 donetom na savetovanju Saveznog suda, Vrhovnog vojnog suda, Vrhovnog suda Srbije, Vrhovnog suda Crne Gore i Višeg privrednog suda u Beogradu od 16. i 17.11.1993. godine.

Iz navedenog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

Sa iznetih razloga na osnovu odredbe člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, jer vrednost predmeta spora pobijanog dela u iznosu od 1.141.142,78 dinara, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe merodavnu za ocenu dozvoljenosti revizije u smislu tog člana.

S toga je na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Odluka o zahtevu tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji sadržana u trećem stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. ZPP. Troškovi tužilje za odgovor na reviziju nisu bili nužni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić