Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnom drugostepenom presudom obavezan je tuženi da tužiocu naknadi iznos od 99.179,37 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.01.2025. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate, a po osnovu štete koju je prouzrokovao tužiocu za vrednost obranog kukuruza sa parcele katastarski broj .. KO Banatsko Novo Selo, koju je tužilac kao zakupac obrađivao počev od 02.03.2012. godine. Tuženi je vlasnik susednih parcela .. i .. koje je tokom 2021. godine izdao u zakup BB, koji je zajedno sa VV iste obrađivao i koji su po nalogu tuženog, a nakon pomeranja granica od strane veštaka geodetske struke, obrali kukuruz koji je pripadao tužiocu. Odluka je zasnovana na primeni materijalnog prava i to odredbi člana 154, 155, 158, 185 i 189. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koji proisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Posebna revizija služi kao izuzetno pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude, te shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog šireg interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije dovoljno da bi se o reviziji odlučivalo kao o posebnoj. Navodima revidenta u pretežnom delu pobija se činjenično stanje ( da tuženi nije dao odobrenje zakupcima da oberu kukuruz) i primena pravila o teretu dokazivanja što nije osnov za izjavljivanje posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 31.12.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 99.179,37 dinara.

Prema članu 468. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija tuženog nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasmina Stamenković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković