.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10711/2025
11.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Predrag Božović, advokat iz ..., protiv tuženog „Generali osiguranje Srbija”a.d.o Beograd, čiji je punomoćnik Radivoje Kastratović, advokat iz ..., radi naknade nematerialne štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 992/24 od 13.03.2025. godine, u sednici održanoj 11.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 992/24 od 13.03.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P 2/22 od 18.10.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je obavezan tuženi da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete plati i to: tužilji na ime pretrpljenih fizičkih bolova 20.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha 20.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 18.10.2023. godine do isplate, tužiocu na ime pretrpljenih fizičkih bolova 80.000,00 dinara, a na ime pretrpljenog straha 80.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 18.10.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke ,usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete, na ime učinjenih izdataka za advokatske troškove sastavljanja odštetnog zahteva plati 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.11.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima solidarno ispllati 417.905,24 dinara na ime troškova postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 992/24 od 13.03.2025. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženog pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu P 2/22 od 18.10.2023. godine, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete plati i to: tužilji na ime pretrpljenih fizičkih bolova 20.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha 20.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 18.10.2023. godine do isplate, tužiocu na ime pretrpljenih fizičkih bolova 80.000,00 dinara, a na ime pretrpljenog straha 80.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 18.10.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete, na ime učinjenih izdataka za advokatske troškove sastavljanja odštetnog zahteva plati 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.11.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da tuženom na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate 74.880,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima postupka, na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu radi naknade štete tužioci su podneli 29.11.2018. godine. Vrednost predmeta spora za tužilju je 40.000,00 dinara, a za tužioca 166.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Vrhovni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu da je pobijana odluka preinačena, u kom slučaju bi revizija bila uvek dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali kako specijalno pravilo u sporovima male vrednosti iz člana 467. ZPP, kakav je spor i u ovoj pravnoj stvari, isključuje primenu opštih pravila, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
