.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1076/2020
04.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Slađana Kupres, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Dane Korać, advokat iz ..., radi naknade štete, vrednost predmeta spora 90.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 5058/2017 od 19.06.2019. godine, u sednici veća održanoj 04.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 5058/2017 od 19.06.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 5058/2017 od 19.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 9669/2015 od 22.03.2017. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 90.000,00 dinara i to: na ime povrede slobode i prava ličnosti iznos od 40.000,00 dinara, na ime povrede časti i ugleda iznos od 30.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 20.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.03.2017. godine, kao dana presuđenja, do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 65.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.03.2017. godine, kao dana presuđenja, do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa od 40.000,00 dinara na ime naknade štete za povredu slobode i prava ličnosti do traženih 100.000,00 dinara, preko dosuđenog iznosa od 30.000,00 dinara za povredu časti i ugleda do traženih 100.000,00 dinara i preko dosuđenog iznosa od 20.000,00 dinara za pretpljeni strah do 50.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 5058/2017 od 19.06.2019. godine, stavom prim izreke, usvojena je žalba tuženog pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 9669/2015 od 22.03.2017. godine preinačena u pobijanom usvajajućem delu, kao i delu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 90.000,00 dinara i to: na ime povrede slobode i prava ličnosti iznos od 40.000,00 dinara, na ime povrede časti i ugleda iznos od 30.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 20.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.03.2017. godine, kao dana presuđenja do isplate, kao i da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 65.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.03.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u skladu sa članom 404. ZPP zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u interesu ravnoprvnosti građana.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2. ).
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog tužioca za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, zato što sporno pravno pitanje primene člana 218. stav 2 Zakona o policiji i člana 170.-172. Zakona o obligacionim odnosima u pogledu pasivne legitimacije i odgovornosti tuženog kao policijskog službenika za traženu štetu, nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Nema ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, niti su u reviziji ponuđeni odgovarajući dokazi da je na drugačiji način odlučeno u istoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Iz iznetih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Isptujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da sporovi male vrednosti u smislu odredaba ove glave jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. istog zakona propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (u sporovima male vrednosti) nije dozvoljena revizija.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.10.2015. godine radi naknade štete u iznosu od 250.000,00 dinara a vrednost pobijanog dela pravnosnažne odluke iznosi 90.000,00 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Dakle, pobijana drugostepena presuda doneta je u postupku u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu male vrednosti, revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 468. i člana 479. stav 6. ZPP. U ovoj vrsti spora ne primenjuje se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o dozvoljenosti revizije u slučaju kada je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Iz ovog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
