.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10762/2025
19.05.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Polić Stanković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3431/24 od 14.05.2025. godine, u sednici održanoj 19.05.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3431/24 od 14.05.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3431/24 od 14.05.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lebanu P 1764/21 od 26.06.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu po osnovu naknade štete na poljoprivrednim parcelama u selu ... dana 06.07.2020. godine, isplati iznos od 100.086,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.03.2024. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do konačne isplate.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 3431/24 od 14.05.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, kao i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, te način presuđenja i razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nižestepeni sudovi su o zahtevu tužioca odlučili primenom odredbi članova 172. ZOO i 35. Ustava Republike Srbije, tako što su odbili tužbeni zahtev tužioca jer u postupku nije utvrđeno da postoji nepravilan i nezakonit rad državnog organa za koji Republika Srbija odgovara a koji je uzrok pretrpljenoj šteti i koji tužilac mora dokazati saglasno odredbi člana 154. ZOO. Pitanje odgovornosti tužene za rad organa u sudskoj praksi je dovoljno raspravljeno, pa nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse niti za novim tumačenjem prava. Takođe, osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog po članu 407. stav 2. ZPP, dok se bitne povrede odredaba parničnog postupka ne mogu isticati u posebnoj reviziji prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP.
Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba za naknadu štete podneta je 09.06.2021. godine, a tužbeni zahtev opredeljen je u podnesku od 03.04.2024. godine kojim je tužilac od tužene potraživao novčani iznos od 100.086,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, pa je i revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
