Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 142/25 od 26.03.2025. godine, žalba tužilaca je delimično usvojena, delimično odbijena i prvostepena presuda je preinačena u pobijanom odbijajućem delu odluke o povećanju doprinosa za dečije izdržavanje, tako što je obavezana tužena da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. BB pored dosuđenog mesečnog iznosa od 15.000,00 dinara, plaća iznos od još 7.000,00 dinara (ukupno 22.000,00 dinara mesečno), najkasnije do 10. u mesecu za tekući mesec počev od dana podnošenja tužbe pa dok za to postoje zakonski uslovi i to uplatom na tekući račun tužioca AA, a ne na račun mal. BB, dok je u preostalom pobijanom, a preinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Mal. tužilac je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova sastava istog.

Ispitujući pravnosnažnu presudu u pobijanom delu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačke 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – u daljem tekstu: ZPP) i člana 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05, 72/11 i 6/15), Vrhovni sud je našao da je revizija tužene delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja je revizijski navod da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1, u vezi sa članovima 80. i 101. ZPP u postupku pred prvostepenim sudom, jer ove bitne povrede ne mogu biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P2 89/21 od 28.10.2022. godine tužena je obavezana da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mal. tužioca BB mesečno plaća 7.000,00 dinara koju obavezu je uredno ispunjavala. Od donošenja prethodne presude promenile su se okolnosti tako što mal. tužilac BB, rođen 2008. godine, pohađa drugi razred Srednje ... škole u ..., trenira rukomet, a u vreme donošenja ranije presude pohađao je šesti razred osnovne škole. S obzirom na godine starosti mal.tužioca, njegove potrebe su se u međuvremenu povećale na mesečnom nivou, pa pored osnovnih životnih potreba, ima i uobičajne potrebe primerene njegovom uzrastu za izlascima, ličnu higijenu, pretplatu mobilne telefinije, kao i trošak na ime kupovine sočiva na svaka tri meseca od 6.000,00 dinara i troškove pohađanja auto-škole od 120.000,00 – 130.000,00 dinara, koje snosi otac, tako da potrebe na mesečnom nivou iznose oko 30.000,00 dinara. Otac koji samostalno vrši roditeljsko pravo, sa mal. BB živi u stanu u ... koji se nalazi u njegovom vlasništvu. Pored toga, zakonski zastupnik mal. BB poseduje stan, odnosno garsonjeru i vikendicu u ..., dve njive u ..., jednu njivu u ..., kao i lokal u ... koje nekretnine ne izdaje u zakup. Tužilac je vikendicu u ... kupio zbog BB zdravstvenog problema sa alergijom. Tužioci u ... borave 2-3 puta mesečno, odnosno vikendom. Zakonski zastupnik mal. BB - otac trenutno je nezaposlen, a izdržava ga emotivna partnerka koja mu je dala da koristi njenu platnu karticu za svoje potrebe, novac za kupovinu stana u ... je pozajmio sa namerom da ga vrati kada se okonča parnični postupak koji vodi protiv bivšeg poslodavca. Troškovi za stan u ... su oko 20.000,00 dinara dok za garsonjeru u ... iznose oko 10.000,00 dinara, za vikendicu oko 5.000,00 dinara, put za ... iznosi oko 7.000,00 dinara dok putarinu plaća 1.080,00 dinara, tako da ovi troškovi na mesečnom nivou iznose oko 20.000,00 dinara. Tužena je po zanimanju ... tehničar, zaposlena je u firmi GG u ... na poslovima ... i ostvaruje mesečna primanja od oko 90.000,00 dinara. Živi u stanu sa majkom čiji je stan vlasništvo, kreditno je zadužena sa dva kredita ( prvo kredit je podignut kada je najstariji sin na fakulteteu sa budžeta prešao na samofinansiranje i drugi kredit kada je ćerka upisala drugi master) i mesečno plaća rate u ukupnom iznosu od 22.000,00 dinara. Zakonski zastupnik - otac maloletnog BB i tužena pored mal. BB, imaju još dvoje punoletne dece i to sina koji ima 26 godina i kćerku koja ima 24 godine. Majka tužene sa kojom živi u porodičnom domaćinstvu je penzioner i njena penzija iznosi oko 350 evra, a od tog iznosa plaća kredit čija rata iznosi 50 evra mesečno, te snosi troškove lečenja. Režijski troškovi za stan u kome tužena živi su zimi do 15.000,00 dinara zbog grejanja, dok leti budu niži. Tužena nema automobil, a mimo iznosa određenog sudskom presudom, s vremena na vreme tužena daje mal. BB novac za džeparac, a prošlog leta mu je kupila garderobu.

Polazeći od ovako ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud primenom odredaba članova 154 stav 1, 160, 162. i 164. Porodičnog zakona, nalazi da su ispunjeni uslovi da se izmeni odluka o visini izdržavanja mal. tužioca u smislu povećanja visine doprinosa tužene. Ocenio je da su se od donošenja prethodne odluke promenile okolnosti i to kako na strani poverioca izdržavanja čije potrebe su povećane s obzirom na njegov uzrast, tako i na strani tužene kao davaoca izdržavanja. Imajući u vidu da je tužena kreditno zadužena, da je od donošenja ranije odluke do danas doprinosila preko ranije dosuđenog iznosa, tako što je mal. tužiocu kupovala garderobu i patike, davala džeparac, ali da nema zakonsku obavezu da izdržava druga lica, da je zaposlena i ima redovna primanja, te da nema troškove zakupa, pa kako i otac mora da doprinosi u jednakom iznosu za izdržavanje mal. sina BB, zaključuje da je prema svojim materijalnim prilikama, tužena u mogućnosti da obezbedi na ime svog dela mesečnog doprinosa iznos od 15.000,00 dinara.

Drugostepeni sud je prihvatio činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda da su se promenile okolnosti na strani poverioca izdržavanja i dužnika izdržavanja koje opravdavaju izmenu odluke o visini dopriniosa tuženog dečijem izdržavanju, ali smatra da je doprinos tužene izdržavanju mal. tužioca prenisko određen, te da ne postoje okolnosti koje bi dovele do zaključka da bi egzistenicja tužene bila ugrožena. Prema stanovištu tog suda, a polazeći od kriterijuma propisanih odredbama člana 160. i 164. Porodičnog zakona, doprinos tužene izdržavanju maloletnog tužioca treba da bude povećan za iznos od još 7.000,00 dinara, tako da ukupno iznosi 22.000,00 dinara, zbog čega je u tom delu delimično preinačena prvostepena odluka i usvojen tužbeni zahtev.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužene ukazuje da je drugostepeni sud u preinačujućem delu odluke o visini obaveze tužene da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta, pogrešno primenio materijalno pravo.

Prema odredbama člana 67. i člana 68. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, pravo i dužnost roditelja je da se staraju o deci, dok prema odredbama člana 73. i člana 160. stav 1. Zakona, dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Odredbama člana 160. Porodičnog zakona propisani su kriterijumi za određivanje izdržavanja, odnosno da ocena ispunjenosti uslova za određivanje izdržavanja zavisi od godina života, poverioca izdržavanja, njegovog zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda koje ostvaruje i drugih okolnosti, dok su na strani dužnika izdržavanja od uticaja njegovi prihodi, mogućnost za zaposlenje i sticanje zarade, njegova imovina, lične potrebe, obaveze da izdržava druga lica i druge okolnosti. S obzirom na navedene krterijume za određivanje izdržavanja, kod zahteva za izmenu izdržavanja na osnovu člana 164. Porodičnog zakona ceni se da li su se i u kojoj meri izmenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka i da li ta izmena opravdava promenu već utvrđene visine izdržavanja. Prema odredbi člana 162. stav 3. istog Zakona, ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj, dužnik izdržavanja.

Polazeći od citiranih odredbi materijalnog prava, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za povećanje obaveze tužene izdržavanju mal. tužioca, pri tom rukovodeći se najboljim interesom deteta saglasno članovima 6. i 266. Porodičnog zakona. U konkretnom slučaju je utvrđeno da su se troškovi koji se odnose na zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba mal. tužioca u pogledu troškova ishrane, higijene, kozmetike, odeće i obuće povećali s obzirom na njegov stariji uzrast u odnosu na vreme prethodnog presuđenja. Pored troškova školovanja mal. tužioca postoje i troškovi vannastavnih aktivnosti kao što su bavljenja sportom (članarina, oprema i dr.), zatim troškovi mobilnog telefona, kao i troškovima potrebni za zadovoljenje njegovih socijalnih i drugih potreba u uzrastu kada više vremena provode sa vršnjacima u aktivnosti koje takođe iziskuje troškove koji su veći nego što su bili u nižim razredima. Sve ovo su sudovi pravilno cenili kada su došli do zaključka da iznosi koji su određeni prethodnom sudskom odlukom nisu više dovoljni za zadovoljenje potreba maloletnog tužioca. Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su se promenile i okolnosti koje se tiču materijalnog stanja i finansijskih mogućnosti tužene u smislu povećanja njene mesečne zarade, uz činjenicu da je stambeno obezbeđena i da nema troškova plaćanja zakupa, kao ni obavezu izdržavanja drugih lica.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe i utvrđene činjenice za ocenu mogućnosti tužene kao dužnika izdržavanja u smislu odredbe člana 160. stav 3. Porodičnog zakona RS i to kako zaradu tako i njene rashode, a ceneći i ukupne mesečne potrebe mal. BB koji je školskog uzrasta (16 godina) utvrđene u visini od oko 30.000,00 dinara, Vrhovni sud je ocenio da je tužena u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog BB plaća 20.000,00 dinara mesečno od svojih primanja. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj maloletnog BB u skladu sa njegovim utvrđenim potrebama, kako u pogledu školskih i vanškolskih aktivnosti, tako i u pogledu njegovog zdravstvenog stanja, a sve u najboljem interesu maloletnog deteta, a pri tom navedenim iznosom se ne ugrožava egzistencija tužene kao dužnika izdržavanja i standard kojim živi.

Kako dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja, to preostala sredstva potrebna za izdržavanje maloletnog deteta obezbediće roditelj koji vrši roditeljsko pravo nad detetom. U konkretom slučaju zakonski zastupnik otac mal. BB je u obavezi da učestvuje u zadovoljenju potreba mal. deteta i dužan je da materijalno doprinosi dečijem izdržavanju, s obzirom na postojeću radnu sposobnost i mogućnost da se dodatno radno angažuje na obezbeđenju novčanih sredstava za izdržavanje mal. deteta, a pri tom poseduje nepokretnosti i ima mogućnost da ostvaruje prihode od tih nepokretnosti. Međutim, iako su roditelji jednaki obveznici izdržavanja, roditelju koji vrši roditeljsko pravo nad detetom o kome se svakodnevno brine, u doprinos se svakako računa i svakodnevno staranje, angažovanje na nezi, čuvanju i vaspitavanju, koje se novčano ne može izraziti, zbog čega su neosnovani navodi revizije.

Iz iznetih razloga, doprinos tužene izdržavanju mal. tužioca u visini od ukupno 20.000,00 dinara mesečno, predstavlja adekvatan iznos, pa je preinačenjem pobijane presude za iznos doprinosa tužene izdržavanju mal. BB preko iznosa od 20.000,00 dinara do 22.000,00 dinara, potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu. Pri tome, nasuprot revizijskim navodima, nije bitno da li je ukupno dosuđeni iznos više nego duplo veći u odnosu na iznos dosuđen prethodnom sudskom odlukom, jer je sud ovlašćen da u parnici za izmenu odluke o visini doprinosa dečijeg izdržavanja utvrđuje potrebe poverilaca izdržavanja i mogućnosti dužnika izdržavanja i da na osnovu tako utvrđenih činjenica donese odluku bez ikakvih ograničenja u pogledu novoutvrđenog potrebnog iznosa izdržavanja u odnosu na iznos dosuđen prethodnom presudom.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom članova 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke.

Kako je tužena uspela u postupku po reviziji u neznatnom delu, to je primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članovima 153. stav 2. i 154. ZPP, odbijen njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka i odlučeno kao i stavu trećem izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev maloletnog tužioca za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u četvrtom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković