Dopunskom presudom Osnovnog suda u Senti P2 21/21 od 08.11.2022. godine, u stavu četvrtom izreke osnovne presude dodate su reči: „Počev od pravnosnažnosti presude“ u devetom redu tog stava posle reči „do konačne isplate“, a pre reči „sve dok postoje zakonski uslovi“, tako da obaveza plaćanja doprinosa za izdržavanje teče od pravnosnažnosti presude pa ubuduće dok postoje zakonski uslovi za to.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 465/22 od 21.12.2022. godine, stavom prvim izreke žalba tuženog-protivtužioca je odbijena i žalba tužilje- protivtužene delimično odbijena a delimično usvojena, tako što je prvostepena presuda dopunjena dopunskom presudom u delu odluke o izdržavanju maloletne dece (stav četvrti izreke) preinačena i tuženi-protivtužilac obavezan da izdržavanje za maloletnu decu u dosuđenim iznosima plaća od 07.12.2021. godine (kao dana podnošenja tužbe) pa dok za to postoje zakonski uslovi, dok je u preostalom pobijanom delu prvostepena presuda potvrđena (stavovi tri do sedam izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje-protivtužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da je revizija tuženog-protivtužioca delimično neosnovana i delimično nedozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se navodima revizije ukazuje nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. tog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak ...2002. godine a zajednica života je prestala ...2021. godine. U braku je rođeno dvoje zajedničke dece, maloletni VV ...2007. godine i maloletna GG ...2012. godine. Nakon prestanka zajednice života parničnih stranaka, deca su naizmenično boravila kod oca i majke sedmično, a od januara 2022. godine, više vremena provode kod majke jer im je boravak na nedeljnom nivou teško padao zbog selibe i pakovanja, a to nije bila ni njihova želja. U periodu kada je otac u januaru mesecu boravio u ... tri nedelje, deca su bila kod majke i od aprila još više vremena provode kod majke. Ceo juni mesec deca su bila kod majke, a početkom jula su otišli kod oca, pri čemu je devojčica bila u kampu tokom jula meseca 2022. godine. Tužilja je rođena ...1975. godine, završila je četvorogodišnju srednju školu smer ... tehničar i zaposlena je u ... na ..., kao ... gde zarađuje oko 150.000 forinti mesečno što u dinarskoj protivvrednosti iznosi oko 47.000,00 dinara. Radi u kontinuitetu 24 časa, a zatim ima 72 časa slobodno. Živi u kući koju je kupila i u kojoj borave i deca kada su kod nje, a često i njen partner. Roditelji majke stanuju u komšiluku i mogu joj pomoći i pričuvati decu u danima kada radi. Tuženi je rođen ...1966. godine, završio je četvorogodišnju srednju školu smer ... tehničar i vlasnik je firme „DD“ DOO. Živi sa vanbračnom partnerkom u kući koju je gradio 1993. godine i u kojoj deca borave kada su kod njega, a u vlasništvu ima restoran, hotel, nepokretnosti koje izdaje u zakup i ostvaruje zaradu i zakupninu od izdavanja nepokretnosti. Pored kuće u kojoj živi poseduje kiosk na pijaci u ... i dva poslovna prostora u ... koja su izdata na korišćenje njegovoj firmi i jedan stan u ... od 100 m2 koji ne izdaje u zakup. Poseduje dva automobila i više nepokretnosti u ... . Po nalazu i mišljenju veštaka psihijatra evidentna je bliska emotivna vezanost majke i oba deteta, komunikacija među njima je topla i opuštena, spontana, a maloletni VV je izrazio želju da bude kod majke, dok je maloletna GG u svom crtežu porodice ispoljila veću privrženost majci. Uspešnost prilagadljivosti dece na razvod roditelja umnogome zavisi od odnosa roditelja tokom i posle razvoda, pa je potrebno da roditelji interes dece izdignu iznad problema bivših partnera da ne bi došlo do emocionalnog zanemarivanja dece. Za postizanje adekvatne stabilnosti u razvoju potrebna je stalnost i postojanost baze – doma, a to je u ovom slučaju boravak kod majke. Po mišljenju veštaka u interesu dece je da budu poverena na samostalnu brigu i staranje majci uz odlaske kod oca svakog drugog vikenda od petka do nedelje popodne, kao i jedan radni dan u toku nedelje kada ne borave nedeljom kod oca i tokom polovine letnjeg i zimskog raspusta i polovine verskih i državnih praznika. Po nalazu i mišljenju veštaka psihologa karakteristike ličnosti majke i njene roditeljske kompetencije su podobnije za vršenje samostalnog roditeljskog prava nad maloletnom decom, a želja starijeg deteta je izražena na osnovu sposobnosti da formuliše i iskaže svoje mišljenje, dok su afinitet i preferencije mlađeg deteta ispoljene na projektovanoj tehnici (crtež porodice) i upućuju na prednost majci u pravcu poveravanja dece. Radi postizanja stabilnosti nakon razvoda roditelja, koji za decu ima kvalitet stresnog životnog događaja i izbegavanja učestalog premeštanja iz jednog u drugo domaćinstvo koje je praćeno selidbama, u interesu je dece da budu poverena majci na samostalnu brigu i staranje uz odlazak kod oca svakog drugog vikenda od petka do nedelje kao i jedan dan u radnoj nedelji kada ne borave za vikend, zatim polovinu raspusta, kao i verskih i državnih praznika. Na osnovu stručnog mišljenja organa starateljstva utvrđeno je da je majka imala primarnu ulogu u vođenju brige o deci, da je izgradila blizak emotivni odnos sa njima koji karakteriše bliskost, emocionalna toplina i otvorenost, dok odnos dece sa ocem karakteriše rigidnost i pasivnost. Ličnost majke je podobnija za obavljanje roditeljskih dužnosti, njene kompetenosti odgovaraju na potrebe dece i iste zadovoljavaju. Otac dece sebe prikazuje kao dobrog oca na verbalnom planu i ističe da sve radi u intersu dece, a realno to ne čini s obzirom da ih ne sluša i nemaju odnos koji se bazira na međusobnom poštovanju i slušanju niti im pomaže u učenju. Njegovi zahtevi u vezi samostalnosti i uzrasta dece nisu u skladu, naročito kada je reč o maloletnoj GG koju je ostavljao samu ili sa maloletnim VV. Očevi stavovi i ubeđenja vezana za decu baziraju se prvenstveno na njegovim ličnim ubeđenjima, a ne proizilaze iz potreba dece, prvenstveno zbog toga što nema otvorenu komunikaciju sa decom niti mu se oni poveravaju u vezi svojih želja, stavova i misli.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je u najboljem interesu maloletne dece da budu poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava uz uređen model održavanja ličnih odnosa sa ocem koji je predložen od organa starateljstva i oba veštaka. Otac je obavezan da doprinosi izdržavanju maloletne dece iznosom od 27.000,00 dinara za maloletnog VV i 23.000,00 dinara za maloletnu GG mesečno, s tim što je drugostepeni sud ovu obavezu utvrdio od dana podnošenja tužbe (07.12.2021. godine). Pored toga, usvojen je tužbeni i protivtužbeni zahtev i razveden brak parničnih stranaka.

Vrhovni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno prava kada je odlučeno o poveravanju zajedničke maloletne dece parničnih stranaka, uređeno održavanje ličnih odnosa sa ocem i odlučeno o učešću oca u njihovom izdržavanju.

Prema članu 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i2/97) u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preuzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2.).

Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta i ako utvrdi da je u sporu za vršenje roditeljskog prava stranka dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje, dužan je da dozvoli detetu da neposredno izrazi svoje mišljenje i da mišljenju deteta posveti dužnu pažnju u skladu sa godinama i zrelošću deteta, kao i da mišljenje deteta utvrdi na način i na mestu koje je u skladu sa njegovim godinama i zrelošću, osim ako bi to očigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta (član 266. stav 1. i 3. navedenog zakona). Pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima (član 270.).

Prema članu 76. Porodičnog zakona, sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno se saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta s tim da sastavni deo sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava jeste i sporazum o tome šta će se smatrati prebivalištem deteta. Po članu 77. stav 3. tog zakona sud donosi odluku da će jedan roditelj samostalno vršiti roditeljsko pravo, kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava, odnosno kada su zaključili sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava, ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta (stav 4.). Shodno navedenim zakonskim odredbama zajedničko vršenje roditeljskog prava moguće je ukoliko su roditelji deteta saglasni da roditeljska prava i dužnosti obavljaju zajednički, međusobnim sporazumevanjem, pri čemu to mora biti u najboljem interesu deteta.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i utvrdili najbolji interes maloletne dece odlučujući da majka samostalno vrši roditeljsko pravo, a da sa ocem održavaju redovne lične kontakte prema utvrđenom modelu predloženom u stručnom mišljenju organa starateljstva i datom mišljenju oba veštaka. Suprotno navodima revizije, ovaj sud smatra da su prilikom donošenja odluke o poveravanju maloletne dece i održavanju ličnih odnosa sa ocem, nižestepeni sudovi pravilno procenili sve elemente najboljeg interesa mal. dece, koje između ostalog čine uzrast, zrelost i potrebe dece, kao i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe u smislu članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, prihvatajući stručno mišljenje organa starateljstva pribavljeno na osnovu člana 270. navedenog zakona i mišljenje oba veštaka, ali i posvećujući dužnu pažnju izraženom mišljenju dece. Neosnovani su navodi revizije o potrebi naizmeničnog boravka dece kod roditelja, jer je poveravanje maloletne dece na samostalno vršenje roditeljskog prava majci upravo u najboljem interesu maloletne dece i obezbeđuje da deca imaju kontinuitet boravka, doživljaj sigurnosti, ustaljenosti u ritmu i navikama, a što je sve neophodno za njihov pravilan psihofizički razvoj. Bez uticaja su navodi revizije kojima se ukazuje da nije određeno konrolno veštačenje, te da u tom pravcu nije pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje. I po shvatanju ovog suda pravilno je odbijen predlog za dodatnim izjašnjavanjem veštaka i predstavnika organa starateljstva, te eventualno kontrolnim veštačenjem, s obzirom da su u pogledu bitnih činjenica nalazi veštaka i stručno mišljenje organa starateljstva bili saglasni.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, tako da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Pravilno su u konkretnom slučaju utvrđene potrebe maloletne dece na osnovu njihovog uzrasta i osnovnih životnih potreba i obaveza izdržavanja utvrđena od dana podnošenja tužbe 07.12.2021. godine. Utvrđenim doprinosom za izdržavanje dece od strane oca, uz doprinos majke čije su materijalne prilike pravilno utvrđene i koja će se svakodnevno starati i voditi brigu o deci, ovaj sud nalazi da će potrebe dece biti na adekvatan način zadovoljene. Neosnovani su navodi revidenta da materijalne mogućnosti majke nisu pravilno utvrđene, odnosno iznos zarade koji ona ostvaruje u dinarima, jer je taj iznos utvrđen i naveden u obrazloženju pobijane presude (47.000,00 dinara). Sa druge strane pravilno su utvrđene materijalne mogućnosti tuženog i u situaciji kada je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, što je u konkretnom slučaju primenjeno na osnovu člana 162. stav 3. Porodičnog zakona.

Pretežni deo navoda u reviziji tuženog odnosi se posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po njegovom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Međutim, ovi navodi nisu osnovani jer ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude u pogledu odluke o poveravanju maloletne dece, održavanju ličnih odnosa sa ocem i visini izdržavanja i primenu materijalnog prava sdržanog u navedenim odredbama Porodičnog zakona. Pravilna je i odluka o troškovima postupka doneta primenom člana 207. Porodičnog zakona, budući da se radi o sporu iz porodičnih odnosa.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

U preostalom delu revizija tuženog izjavljena protiv pravnosnažne drugostepene presude nije dozvoljena. Naime, pravosnažnom drugostepenom presudom potvrđena je prvostepena presuda u delu odluke o razvodu braka (stav treći izreke prvostepene presude). Odredbom člana 208. Porodičnog zakona, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno, dok je odredbom člana 227. stav 2. tog zakona propisano da se pravnosnažna presuda u bračnom sporu ne može pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poništenju ili razvodu braka.

Kako je revizija izjavljena protiv pravnosnažne presude donete u bračnom sporu i u delu odluke kojom je odlučeno o razvodu braka, ista je u tom delu nedozovljena primenom citirane odredbe Porodičnog zakona, kao posebnog zakona, pa je na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 1. tačka 5. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić