Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Subotin Milan advokat iz ..., protiv tuženog Generali osiguranje Srbija a.d.o. iz Beograda, čiji je punomoćnik Mirna Rakić Domazetović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog koja je izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3271/17 od 29.08.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 11.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3271/17 od 29.08.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3271/17 od 29.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 10317/2016 od 25.05.2017. godine stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha, isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.05.2017. godine pa do isplate; na ime naknade materijalne štete na ime sastava odštetnog zahteva 6.000,00 dinara i na ime PDV za sastav odštetnog zahteva 1.200,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 31.10.2016. godine pa do isplate; na ime naknade materijalne štete za troškove izdavanja policijskog izveštaja iznos od 1.905,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.10.2016. godine pa do isplate, na ime troškova postupka iznos od 49.928,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.05.2017. godine pa do isplate, sve u roku od 8 dana. Stavom trećim izreke, preko dosuđenog iznosa od 50.000,00 dinara, a do traženog iznosa od 70.000,00 dinara, na ime naknade za pretrpljeni strah tužbeni zahtev je odbijen. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženom isplati iznos od 25.000,00 dinara na ime troškova saobraćajno-tehničkog veštačenja i iznos od 18.231,08 dinara na ime sudsko- medicinskog veštačenja u roku od 8 dana.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 3271/17 od 29.08.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena a žalba tuženog delimično usvojena pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 10317/2016 od 25.05.2017. godine preinačena u usvajajućem delu i delu odluke o troškovima postupka, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah isplati iznos od 35.000,00 dinara, umesto iznosa od 50.000,00 dinara, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 41.732,00 dinara, umesto u ranije dosuđenog iznosa od 49.928,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos troškova postupka od dana izvršnosti, umesto od dana presuđenja 25.05.2017. godine, pa do isplate, dok je tužbeni zahtev preko preinačenog iznosa na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah do dosuđenog iznosa prvostepenom presudom, sa zakonskom zateznom kamatom na ovu razliku od dana presuđenja pa do isplate, kao i tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 1.200,00 dinara na ime PDV za sastav odštetnog zahteva, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.10.2016. godine, pa do isplate, kao i zahtev tužioca u delu kojim potražuje isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos naknade troškova postupka u periodu od 25.05.2017. godine, kao dana presuđenja do izvršnosti, odbijen, a u preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke žalba tuženog je delimično usvojena, pa je dopunsko rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu P 10317/16 od 15.06.2017. godine preinačeno utoliko što je obavezan tuženi da tužiocu na dosuđeni iznos na ime troškova parničnog postupka u iznosu od 16.000,00 dinara, plati zakonsku zateznu kamatu počev od dana izvršnosti, umesto od dana presuđenja 25.05.2017. godine, pa do isplate, a odbijen je zahtev u delu kojim je tužilac tražio isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos naknade troškova postupka u periodu od dana presuđena 25.05.2017. godine, pa do dana izvršnosti, dok je u ostalom delu žalba tuženog odbijena, a pobijano rešenje potvrđeno. Stavom trećim izreke odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju, navodeći da je potrebno zauzeti pravni stav ili izjednačiti sudsku praksu u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 sa izmenama i dopunama) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Pravnosnažnom presudom je odlučeno o zahtevu za naknadu štete za pretrpljeni strah. Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, jer potreba za ujednačavanjem sudske prakse u ovoj vrsti spora ne postoji. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajuće odredabe materijalnog prava-člana 200. Zakona o obligacionim odnosima i koje su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim stanjem. Takođe, nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena. Tužba u ovom sporu podneta je 04.11.2016. godine radi naknade štete, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 149.105,00 dinara. Na ročištu za glavnu raspravu dana 02.02.2017. godine, tužilac je povukao tužbu u delu u kome je postavio tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 70.000,00 dinara na ime naknade štete za pretrpljene fizičke bolove, tako da je kao vrednost spora označen iznos od 79.105,00 dinara, koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. To znači da je pobijana drugostepena presuda presuda doneta u postupku u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Pobijana drugostepena presuda doneta je 29.08.2019. godine.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (donete u postupku o sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija.

Revizija tuženog nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP kojim je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu prvostepenog suda i odlučio o zahtevu, jer se navedena odredba ne primenjuje u posebnom postupku u sporu male vrednosti.

Imajući u vidu izneto na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić