.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1081/2015
11.02.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici po tužbi tužioca D.S. iz S., koga zastupa punomoćnik S.M., advokat iz S., protiv tužene S.b.z.p.l.i.r.n.p.o. S. iz S., koju zastupa punomoćnik G.LJ., advokat iz Z., radi činidbe i naknade štete u iznosu od 929.546,00 dinara, odlučujući o revizijama parničnih stranaka, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br.8049/13 od 17.12.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 11.02.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizija tužioca D.S. iz S i tužene S.b.z.p.l.i.r.n.p.o. S. iz S., izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br.8049/13 od 17.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P br. 2111/10 od 04.09.2013. godine, stavom I izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da otkloni problem podzemnih i fekalnih voda koje prodiru sa placa tužene k.p.br…. u K.O. S. na plac tužioca k.p.br…. u K.O. S. na način bliže naveden u izreci. Stavom II izreke tužbeni zahtev tužioca je usvojen i obavezana tužena da izvrši zidanje porušenog dela potpornog zida na dužini od 10,50 metara do visine ostalog dela zida od 2,20 metara na placu tužioca k.p.br…., da ojača temelj potpornog zida po celoj dužini, na način bliže naveden u izreci, izvrši iskop zemlje za ojačanje temelja na ostalom delu zida dužine od 11,50 metara, prosečne širine 0,30 metara i dubine 0,70 metara, da izvrši nasipanje šljunka u dnu kanala visine 10 cm, da betonira temelj betonom određenog kvaliteta na delu porušenog zida i izvrši ojačanje ostalog dela zida i druge građevinske radove na navedenom zidu i izvrši drenažu na način bliže naveden u izreci. Stavom III izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu naknadi štetu koju je pretrpeo usled prodora podzemnih i fekalnih voda sa placa tuženog na plac tužioca i to iznos od 65.856,00 dinara na ime vrednosti radova koje je tužilac izveo postavljanjem drenaže pored potpornog zida, iznos od 20.370,00 dinara na ime vrednosti radova koje tužilac treba da izvede na stambenom objektu, da bi ga osposobio za stanovanje i iznos od 63.320,00 dinara na ime vrednosti radova koje tužilac treba da izvede na pomoćnoj stambenoj zgradi sa zakonskom zateznom kamatom od 09.04.2011. godine pa do isplate. Stavom IV izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca obavezana tužena da plati tužiocu iznos od 145.200,00 dinara na ime naknade štete zbog umanjenja vrednosti njegovog placa usled postavljanja odvodnog kanala na placu tužioca radi odvođenja podzemnih voda sa placa tužene sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.10.2008. godine pa do isplate. Stavom V izreke usvojen je zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 30.000,00 dinara na ime naknade štete zbog onemogućenog redovnog korišćenja placa tužioca za vreme izvođenja radova sa kamatom po zakonu počev od 05.07.2008. godine pa do isplate. Stavom VI izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi štetu na ime nemogućnosti izdavanja banjskim gostima dve sobe u oštećenom starom stambenom objektu za period od 01.01.2006. do 31.12.2011. godine u iznosu od 604.800,00 dinara sa kamatom po zakonu počev od 09.07.2012. godine pa do isplate. Stavom VII izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi sve parnične troškove u iznosu od 691.544,00 dinara sa kamatom po zakonu počev od 04.09.2013. godine pa do isplate.
Apelacioni sud u Beogradu presudom Gž br.8049/13 od 17.12.2014. godine potvrđuje presudu Osnovnog suda u Zaječaru, sudska jedinica u Sokobanji P br.2111/10 od 04.09.2013. godine u stavu I, II, delu stava III izreke u kojem je odlučeno o glavnom dugu, delu stava VI izreke kojim je odlučeno o glavnom dugu i stavu VII izreke i žalbu tužene u ovom delu odbija kao neosnovanu. Stavom II izreke preinačuje prvostepenu presudu u preostalom delu stava III izreke kojim je odlučeno o kamati na iznose dosuđene na ime glavnog duga, u stavu IV, V i delu stava VI izreke kojim je odlučeno o kamati na iznos dosuđen na ime glavnog duga, tako što obavezuje tuženu da tužiocu na iznose dosuđene stavom III izreke pobijane presude na ime glavnog duga i to na iznos od 65.856,80 dinara, iznos od 20.370,00 i iznos od 63.320,00 dinara, isplati zakonsku zateznu kamatu od 04.09.2013. godine pa do isplate i na iznos dosuđen stavom VI pobijane presude od 604.800,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 04.09.2013. godine pa do isplate, dok zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznose dosuđene na ime glavnog duga stavom III izreke pobijane presude za period od 04.09.2011. do 04.09.2013. godine i zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog umanjenja vrednosti njegovog placa usled postavljanja odvodnog kanala isplati iznos od 145.000,00 dinara sa kamatom po zakonu počev od 25.10.2008. godine pa do isplate, zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog onemogućavanja redovnog korišćenja placa za vreme izvođenja radova isplati iznos od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.07.2008. godine pa do isplate, kao i zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na iznos glavnog duga dosuđenog stavom VI izreke pobijane presude isplati zakonsku zateznu kamatu od 09.07.2012. godine, do 04.09.2013. godine odbija kao neosnovan.
Protiv drugostepene presude u delu u kojem je odbijen tužbeni zahtev tužilac izjavljuje blagovremenu reviziju. Reviziju izjavljuje zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi izjavljuje reviziju protiv drugostepene presude u delu kojim je pravnosnažno usvojen zahtev tužioca, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Revizijski sud je ispitao dozvoljenost revizije parničnih stranaka u smislu člana 401. stav 2. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i odlučio kao u izreci iz sledećih razloga:
Revizije parničnih stranaka nisu dozvoljene.
Tužilac je podneo tužbu dana 11.09.2007. godine kojom je tražio naknadu štete u iznosu od 2.300.000,00 dinara. Podneskom od 20.02.2008. godine preinačuje tužbu za naknadu štete povećanjem zahteva na iznos od 2.588.000,00 dinara. Podneskom od 18.02.2008. godine preinačuje ponovo tužbu tako što ističe zahtev za činidbu (kojim traži da tužilac izvrši određene građevinske radove, otkloni prodor podzemnih voda) i naknadi štetu u ukupnom iznosu od 222.018,80 dinara. Tužilac je u toku postupka više puta menjao zahtev u pogledu iznosa koji je potraživao na ime naknade štete tako što je podneskom od 23.09.2010. godine tražio ukupno iznos od 452.018,80 dinara, a podneskom od 10.07.2012. godine 1.524.746,00 dinara. Konačno opredeljenim zahtevom iz podneska od 09.02.2013. godine tužilac pored zahteva za činidbu traži i naknadu štete u ukupnom iznosu od 923.546,00 dinara.
Članom 23.stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Vrednost predmeta spora u odnosu na tuženog (u delu u kojem je usvojen zahtev tužioca) od 754.546,00 dinara po srednjem kursu Narodne banke Srbije nadan preinačenja tužbe (115,8869 dinara za jedan evro na dan 10.07.2012. godine) iznosila je 6.509,32 dinara.
Vrednost revizijom pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na tužioca (u delu u kojem je zahtev odbijen) u visini od 175.000,00 dinara po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe (115,8869 dinara za jedan evro) iznosila je 1.510,09 evra.
Kako je vrednost predmeta spora u odnosu na usvajajući i odbijajući deo zahteva ispod zakonom propisanog limita za dozvoljenost revizije (40.000 evra na dan podnošenja tužbe), revizija parničnih stranaka nije dozvoljena. Revizija tužioca takođe nije dozvoljena u delu kojim se pobija pravilnost prvostepene presude u odbijajućem delu zahteva za zateznu kamatu imajući u vidu da u smislu člana 29.stav 2. Zakona o parničnom postupku kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev. Samim tim ni revizija tužioca kojom se pobija pravilnost odluke drugostepenog suda u delu zahteva za kamatu nije dozvoljena. Bez uticaja je i pozivanje revidenata na odredbu člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...55/14), iz razloga što se u ovom konkretnom slučaju izmenjena odredba člana 403.stav 2.važećeg Zakona o parničnom postupku ne primenjuje.
Na osnovu izloženog odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
