Pobijanim drugostepenim rešenjem, zasnovanim na odredbi člana 359. stav 2. ZPP, pravnosnažno je odbačena tužba zbog pravnosnažno presuđene stvari. Tužilac je podneo tužbu protiv tužene sa zahtevom za utvrđenje njegovog prava svojine po osnovu održaja na delu katastarske parcele br. .. upisane u list nepokretnosti br. .. KO ... u površini od 54.23 m2, u merama i granicama koje će biti opredeljene nakon veštačenja. Tužena je u odgovoru na tužbu istakla prigovor presuđene stvari. Prvostepeni sud je utvrdio da je presudom Osnovnog suda u Nišu P 803/19 od 05.12.2019. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1914/20 od 10.12.2020. godine, odbijen indentičan tužbeni zahtev tužioca usmeren protiv iste tužene sa identičnim činjeničnim osnovom i navodima tužbe kao u ovoj parnici, te da su sudovi i u ranije vođenoj parnici prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu cenili i ispunjenost uslova za sticanje svojine održajem.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužioca u ovom sporu nije dozvoljena jer se takvim pravnim lekom osporava pravilnost primene procesne odredbe i zaključak nižestepenih sudova o presuđenoj stvari. O posebnoj reviziji tužioca nije potrebno odlučivati radi ujednačavanja sudske prakse jer tužilac nije priložio niti se pozvao na suprotne pravnosnažne sudske odluke donete u istim činjenično-pravnim sporovima. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog.

U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučio kao u stavom prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 420. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan (stav 1). Revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2). Revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja navedenih u stavovima 3, 4. i 5. istog zakonskog člana, ali tim zakonskim rešenjima nije obuhvaćeno pravnosnažno rešenje o odbačaju tužbe.

Kako je pobijanim drugostepenim rešenjem potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je tužba odbačena zbog presuđene stvari, uslov da bi revizija protiv ovog rešenja bila dozvoljena ceni se prema odredbi člana 420. stav 2. ZPP, kojom je propisano da revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Tužba u ovoj pravnoj stvari poneta je 17.10.2022. godine sa zahtevom za utvrđenje prava svojine na nepokretnosti i u njoj je označena vrednost predmeta spora od 10.000,00 dinara, koju je prihvatio prvostepeni sud.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako je u konkretnom slučaju pobijano pravnosnažno rešenje doneto u sporu u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi novčani cenzus za dozvoljenost revizije prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena jer ne bi bila dozvoljena ni protiv pravnosnažne presude (član 420. stav 2. ZPP).

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković