.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10925/2025
11.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jadranka Đelić, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije – Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd i Javnog preduzeća „Pošta Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Veljko Grković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5227/23 od 26.02.2025. godine, u sednici održanoj 11.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5227/23 od 26.02.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5227/23 od 26.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9256/19 od 16.03.2023. godine, stavom prvim izreke, nije dozvoljeno objektivno preinačenje tužbe kao u podnesku od 27.06.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi da joj solidarno na ime naknade štete isplate iznos od 1.027.445,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.03.2023. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj Republici Srbiji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 75.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženom JP „Pošta Srbije“ naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 101.669,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5227/23 od 26.02.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda je potvrđena u stavovima drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postpuka u iznosu od 89.219,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, preimenom člana 404. ZPP.
Na reviziju tužilje tuženi JP „Pošta Srbije“ odgovorio je po proteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 411. stav 2. ZPP zbog čega Vrhovni sud neblagovremeno podnet odgovor nije razmatrao na osnovu člana 380. stav 3. ZPP koji se shodno primenjuje prema odredbi člana 419. istog zakona.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, te način presuđenja i razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nižestepeni sudovi su o zahtevu tužilje za naknadu materijalne štete odlučili na osnovu konkretne činjenične podloge od značaja za ocenu postojanja odgovornosti pravnog lica za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija, kao i po osnovu krivice, koja pitanja su dovoljno raspravljena u sudskoj praksi, pa nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka ne mogu se isticati u posebnoj reviziji prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici za naknadu štete podneta je 17.04.2019. godine. Tužilja pobija pravnosnažnu presudu kojom je odbijen njen zahtev za isplatu iznosa od 1.027.445,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
