Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Dobrile Strajina, članova veća, u vanparničnom predmetu predlagača AA iz ..., protiv protivnika predlagača advokata BB iz ..., radi zaključenja sudskog poravnanja, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Negotinu Gž 133/2025 od 26.05.2025. godine, u sednici održanoj 03.09.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE, rešenje Višeg suda u Negotinu Gž 133/2025 od 26.05.2025. godine i predmet vraća tom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi protivnika predlagača.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Negotinu R3 13/25 od 11.03.2025. godine, odlučeno je da se ne dozvoljava zaključenje sudskog poravnanja po predlogu predlagača AA iz ... zavedeni pod poslovnim brojem R3 13/25.

Viši sud u Negotinu je, rešenjem Gž 133/2025 od 26.05.2025. godine, odbacio, kao nedozvoljenu žalbu protivnika predlagača izjavljenu protiv rešenja Osnovnog suda u Negotinu R3 13/25 od 11.03.2025. godine.

Protiv rešenja drugostepenog suda protivnik predlagača je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 408. u vezi člana 420. stavovi 3. i 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br 25/82, 48/88, „Službeni glasnik RS“ br. 46/95 ... 14/2022), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Drugostepeni sud je, pobijanim rešenjem odbacio žalbu protivnika predlagača, kao nedozvoljenu, nalazeći da on nema pravni interes za izjavljivanje žalbe protiv odluke kojom nije dozvoljeno zaključenje sudskog poravnanja po predlogu predlagača. Po oceni drugostepenog suda, u konkretnom slučaju predlagač bi imao pravni interes za izjavljivanje žalbe u odnosu na pobijano rešenje prvostepenog suda a ne i protivnik predlagača, pa je pobijena odluka doneta primenom odredbe člana 401. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, pogrešan je zaključak drugostepenog suda da protivnik predlagača nema pravni interes za izjavljivanje žalbe protiv rešenja prvostepenog suda kojim nije dozvoljeno zaključenje sudskog poravnanja po predlogu predlagača.

Po svojoj pravnoj prirodi, sudsko poravnanje je ugovor koji stranke zaključuju pred sudom. Ugovor se zaključuje kada postoji saglasnost volja ugovorača o pravnom poslu koji nameravaju da zaključe pa, u tom smislu, obe ugovorne strane imaju pravni interes da sud dozvoli zaključenje njihovog poravnanja (ugovora). Pošto prvostepeni sud nije dozvolio zaključenje sudskog poravnanja sledi da obe stranke imaju pravo da, protiv te odluke, izjave žalbu jer je, tom odlukom, onemogućeno regulisanje odnosa u skladu sa njihovom saglasnom voljom (ugovorom). Zbog toga protivnik predlagača ima pravni interes za izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim nije dozvoljeno zaključenje sudskog poravnanja što znači da je drugostepeni sud, odbačajem žalbe protivnika predlagača, pogrešno primenio odredbu člana 401. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, na koju revident osnovano u reviziji ukazuje.

U ponovnom postupku, potrebno je da drugostepeni sud, na osnovu primedbi iz ovog rešenja o žalbi protivnika predlagača donese novu odluku.

Na osnovu odredbe člana 415. stav 1. u vezi člana 420. stavovi 1., 3. i 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković