Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vidosava Vidić Manastirac, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., radi priznanja prava vlasništva, odlučujući o reviziji zakonskog naslednika sada pok. BB, VV, čiji je punomoćnik Ljubica Beserovac, advokat iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 765/20 od 19.03.2020. godine, u sednici veća održanoj 03.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija zakonskog naslednika sada pok. BB, VV, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 765/20 od 19.03.2020. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca AA za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom zbog izostanka Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P 264/87 od 25.03.1987. godine, usvojen je tužbeni zahtev da je tužena dužna da prizna da je tužilac isključivi vlasnik stambene zgrade u ... sagrađene na kč. br. ... u ulici ... br. ... i isključivi korisnik kč. br. ... od 0.01.54 ha, kč. br. .../... od 0.01.54 ha i kč. br. .../... od 0.01.00 ha, a da je tužena isključivi vlasnik na stambenoj zgradi u ulici ... broj ..., sagrađenoj na parceli broj ..., kao i isključivi korisnik kč. br. ... od 0.04.71 ha i da su stranke dužne da trpe da se svaka od njih uknjiži sa pravom vlasništva, odnosno korišćenja na nekretninama čiji su vlasnici, odnosno korisnici prema istoj presudi, a na ovim nekretninama upisanim u ZKUL br. ... KO ... .

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 765/20 od 19.03.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba zakonskog naslednika sada pok. BB, VV i potvrđena presuda Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P 264/87 od 25.03.1987. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev podnosioca žalbe za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv navedene presude drugostepenog suda, VV je blagovremeno posredstvom punomoćnika izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, kao i radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, ujednačenja sudske prakse i potrebe novog tumačenja prava.

Tužilac AA je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 3855/2020 od 11.02.2022. godine, vraćeni su spisi predmeta P 852/2019, Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici, preko Apelacionog suda u Novom Sadu, radi otklanjanja procesnog nedostatka i ustupljeni Apelacionom sudu u Novom Sadu radi ocene izuzetne dozvoljenosti revizije.

Apelacioni sud u Novom Sadu, rešenjem R3 4/22 od 26.07.2022. godine, izjasnio se da ne predlaže Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitujući dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. a u vezi odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/2004, 111/2009, 36/2011 i 53/2013 – Odluka Ustavnog suda) i člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 111/2009), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011, 49/2013 – Odluka Ustavnog suda, 74/2013 – Odluka Ustavnog suda, 55/2014, 87/2018 i 20/2018) našao da revizija zakonskog naslednika sada pok. BB, VV nije dozvoljena.

U ovoj parnici tužba je podneta 05.03.1987. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora u iznosu od 100.000 tadašnjih dinara. Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje stvarnih prava na nepokretnostima. U uvodu rešenja Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 37/14 od 18.07.2017. godine, kojim je stavljena van snage klauzula pravnosnažnosti presude zbog izostanka, navedena je vrednost predmeta spora u iznosu od 100.000,00 dinara.

Za ocenu o pravu na reviziju merodavna je vrednost spora označena na dan podnošenja tužbe. Imajući u vidu da je predmet tužbenog zahteva utvrđenje prava na nepokretnostima da usled denominacije dinara i da stranke nisu saglasno označile vrednost predmeta spora u novim dinarima do 22.07.1994. godine, kao i da naknadno navedena vrednost spora od strane prvostepenog suda u rešenju od 18.07.2017. godine u iznosu od 100.000,00 dinara, nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije, kao suprotna odredbama člana 34. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija u ovom postupku nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 394. stav 2. ZPP, posle stupanja na pravnu snagu 29.12.2009. godine Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/2009), revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 55. stav 1. navedenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 111/09 i 53/2013 – odluka Ustavnog suda), je propisano da, postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona, a odredbom stava 2. ovog člana da, izuzetno iz stava 1. ovog člana o revizijama odlučivaće Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbom člana 506. stav 1. važećeg ZPP je propisano da, postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/2004 i 111/2009). Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/2014) je propisano da, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prema tome, za ocenu dozvoljenosti prava na reviziju primenjuju se propisi koji su važili na dan donošenja pobijane drugostepene presude. Kako je na dan podnošenja tužbe 05.03.1987. godine 1 DM iznosila 278,33 tadašnjih dinara, to bi 100.000 tadašnjih dinara označenih u tužbi iznosilo 359,2857 DM, te kako je na dan 01.01.2000. godine, odnos 1 DM prema 1 evru iznosio 1,955830, vrednost predmeta spora izražena u evrima bi bila 183,6998 evra, koja očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za ocenu prava za dozvoljenost revizije od 40.000 evra, zbog čega je revizija zakonskog naslednika sada pok. BB, VV nedozvoljena, na osnovu citiranih odredbi člana 394. stav 2. ZPP, člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku i člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.

Na drugačiju odluku ovog suda nisu od uticaja navodi revizije kojima se ukazuje da je tržišna vrednost predmetne nepokretnosti veća od dinarske protivvrednosti 40.000 evra, odnosno vrednost istih nepokretnosti je veća od 800.000 tadašnjih dinara prema Zakonu o parničnom postupku koji je važio u vreme podnošenja tužbe, s obzirom na to da se vrednost predmeta spora ne može menjati u postupku po reviziji.

Troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca AA za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju, na osnovu odredbe člana 150. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 404. i 161. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić