U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... koga zastupa Igor Šćepanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa Gordana Mihajlović, advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, i po protivtužbi radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8601/16 od 11.01.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 02.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8601/16 od 11.01.2017. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11108/16 od 09.09.2016. godine odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac po osnovu sopstvenog ulaganja u izgradnji suvlasnik sa 31/100 idealnih delova na nepokretnosti, poslovnom prostoru korisne površine 136,89 m2 od čega u podrumu 73,33 m2 koji poslovni prostor se nalazi u stambeno poslovnoj zgradi u ... u ulici ... br. .., izgrađenoj na kat. parc. .... KO ..., koji poslovni prostor je u LN br. ... KO ... upisan kao posebni deo objekata pod evidencionim brojem 1. što bi tuženi bio dužan da prizna i trpi da se tužilac na osnovu ove presude može kod RGZ Službe za katastar nepokretnosti KO ... uknjižiti kao suvlasnik na utvrđenom udelu. Istom presudom odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 58.798 evra sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 115.000 DM utvrđenu u visini domicilne kamate počev od 01.01.1991. godine do 13.12.2001. godine, na iznos od 58.798 evra utvrđenu u visini eskontne stope Evropske centralne banke počev od 01.01.2002. godine pa do 24.12.2012. godine i na iznos od 58.798 evra utvrđenoj na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećene za 8 procentnih poena počev od 25.12.2012. godine pa do isplate a sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja. Odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužilac da tuženom-protivtužiocu na ime neosnovanog obogaćenja isplati 43.456 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom počev od 04.05.1995. godine pa do isplate u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate. Određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8601/16 od 11.01.2017. godine odbijene su žalbe stranaka i potvrđena navedena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...) i nalazi da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju sud u postupku po reviziji pazi po službenoj dužnosti. Revizijom nisu pruženi adekvatni zakonski razlozi o postojanju zakonskih uslova za neophodno otvaranje rasprave pred Apelacionim sudom i eventualnom propustu drugostepenog suda presuđenjem bez rasprave, usled čega nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 369. stav 3. i 370. stav 1, 3,4 i 5. Zakona o parničnom postupku. Takođe nema prekoračenja činjeničnog stanja utvrđenog prvostepenom presudom ni pogrešne primene pravila o teretu dokazivanja. Pobijanom odlukom su ocenjeni žalbeni navodi od značaja i dati razlozi uzeti u obzir po službenoj dužnosti usled čega nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 382. stav 1. Zakona o parničnom postupku i nema bilo koje druge pogrešne primene neke od odredbi Zakona o parničnom postupku ili neprimenjnivanja neke odredbe tog zakona, koja bi bila od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi i njegov sada pokojni otac su zaključili ugovor o ustupanju stana za raseljavanje i izgradnju pratećeg prostora po kome su kao članovi zadruge ustupili zadruzi trosoban komforni stan u novogradnji u ulici ... br. .. u ..., površine 73,05 m2 radi raseljavanja stanara a zadruga im je kao svojim članovima izgradila u ulici ... broj .. prateće prostorije 1,2 i 3 ukupne površine 63,56 m2 i magacine br. 1, 2 i 3 ukupne površine 73,33 m2. Na osnovu tog ugovora, obaveza tuženog i njegovog sada pok. oca bila je da doplate i određeni iznos na ime razlike u vrednosti ustupljenog stana i ugovorenog poslovnog prostora, koji im je pripao u vlasništvo nakon izgradnje. Parnične stranke su bile u prijateljskim odnosima i poslovno su sarađivale. Imale su svoje poslastičarnice u ... a tužilac je bio i vlasnik poslastičarnice na ... . Tokom višegodišnje poslovne saradnje ulagali su novac u nabavku opreme za poslastičarnice a tužilac je preko poznanika obezbeđivao više kredita. Između stranaka je postojao dogovor o budućem zajedničkom radu u spornoj nepokretnosti ali ne i sticanju suvlasništva na objektu.

Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni i eventualni tužbeni zahtev ocenom da tužilac nije dokazao postojanje usmenog dogovora stranaka o sticanju suvlasničkog udela tužioca od 31/100 idealnih udela na nepokretnosti u ... u ... i da je tužilac isplatio tuženom po ovom osnovu 115.000 DEM.

Kod ovakvog stanja pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo odbijanjem tužbenog zahteva za utvrđenje suvlasničkog udela i eventualnog tužbenog zahteva za isplatu 58.798 evra sa kamatom na ime sticanja bez osnova. I po oceni ovog suda u odsustvu pisanog ugovora i bilo kakvog pisanog dokaza o zajedničkom sticanju na nepokretnosti, lokaciji i vrednosti tog prostora, uzimajući u obzir činjenicu da su stranke poslovni ljudi sa dugogodišnjom poslovnom saradnjom a posebno detaljnu analizu izvedenih dokaza u žalbenom postupku po primedbama tužioca, nema zakonskih uslova za sticanje svojine na nepokretnosti niti vraćanje novčanog iznosa kada nije dokazana bilo kakva isplata po ovom osnovu. Stranke su do prekida saradnje ostvarivale zaradu prodajom mašina za opremu ugostiteljskih objekata i sticanjem provizije dobijene po osnovu posredovanja za uvoz opreme iz inostranstva. Sticanje zajedničke dobiti ne podrazumeva i pravo na suvlasnički udeo nepoketnosti, jer je za osnovanost tužbenog zahteva tužilac morao da dokaže da je izvršio ulaganje u izgradnju nepokretnosti i da je zajedničkom voljom stranaka to ulaganje izvršeno radi sticanja susvojine. Prema utvrđenim okolnostima u ovom slučaju navedeno je izostalo i tužbeni zahtev i eventualni tužbeni zahtev su pravilno odbijeni.

Revizijom se ponavljaju žalbeni navodi koji su cenjeni pobijanom odlukom a razloge koje je naveo drugostepeni sud kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i Vrhovni kasacioni sud u celosti.

Nisu razmatrani navodi revizije kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja jer se prema članu 398. stav 2. revizija ne može izjaviti po ovom osnovu.

Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju na osnovu člana 155. Zakona o parničnom postupku jer se ne radi o nužnim troškovima postupka.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić