.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10996/2023
11.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u postupku po prigovoru radi ubrzanja postupka predlagača AA iz ..., BB, VV, svi iz ... i GG iz sela ..., čiji je zajednički punomoćnik Biljana Jovanović, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Republike Srbije koju zastupa Državno pravobranilaštvo, odlučujući o reviziji predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4 I 106/23 od 23.02.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 11.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4 I 106/23 od 23.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4 I 106/23 od 23.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4 I 106/23 od 23.02.2023. godine , odbačen je prigovor radi ubrzanja postupka podnet sudu 06.02.2023. godine od punomoćnika predlagača kao izvršnih poverilaca u postupku Ii 714/17, sada broj Ii 421/17 koji se vodi pred javnim izvršiteljem Predragom Kostićem iz ..., kojim je traženo da sud utvrdi da je u tom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da predsednik Osnovnog suda u Leskovcu predloži ministarstvu da izvrši nadzor nad radom javnog izvršitelja Predraga Kostića, u predmetu Ii 421/2017 i da ministarstvo naloži javnom izvršitelju Predragu Kostiću da preduzme sve mere da se postupak okonča u roku od tri meseca, kao i u delu kojim je tražio da se obaveže protivnik predlagača RS da im na ime troškova sastavljanja prigovora isplati iznos od 10.800,00 dinara, kao nedozvoljen.
Protiv navedenog rešenja prvostepenog suda, predlagači su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...18/20) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnim rešenjem odbačen je prigovor radi ubrzanja postupka predlagača u izvršnom postupku koji se vodi pred javnim izvršiteljem. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, razloge koji su dati u pobijanoj odluci, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pobijana odluka doneta je uz primenu odgovarajućih odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji se primenjuje u ovoj vrsti postupaka, pa Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke drugih sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u postupcima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji predlagača, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
U postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) nije predviđena mogućnost korišćenja vanrednih pravnih lekova, s obzirom na prirodu ovog postupka koji treba da obezbedi delotvorno ubrzanje suđenja i njegovo okončanje u optimalnom roku. Odredbama člana 3. stav 1. navedenog zakona su kao pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku predviđeni: prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje. Žalba je izričito isključena protiv rešenja o odbacivanju prigovora (član 8. stav 2.) i protiv rešenja predsednika neposredno višeg suda kojim je odlučeno o žalbi (član 21.).
Revizija, kao vanredni pravni lek protiv pravnosnažnih odluka donetih u parničnom postupku, u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku ne može se izjaviti ni shodnom primenom odredaba Zakona o parničnom postupku. Naime, saglasno odredbama člana 7. stav 3. i člana 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, shodna primena Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br.25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br.46/95 ... 106/15), a koji u članu 30. stav 2. upućuje na shodnu primenu odredaba Zakona o parničnom postupku, omogućena je samo u postupku po prigovoru radi ubrzavanja postupka i u postupku po žalbi. Kako shodna primena nekog zakona mora biti izričito propisana zakonom kojim se na shodnu primenu drugog zakona upućuje, te kako Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne propisuje postupak po vanrednim pravnim lekovima niti upućuje na shodnu primenu vanrednih pravnih lekova iz drugih zakona (Zakona o vanparničnom postupku odnosno Zakona o parničnom postupku) u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku nije dozvoljena revizija.
Na osnovu iznetog, odlučeno je kao u izreci, primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
