.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10999/2025
13.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Irene Vuković, Branislava Bosiljkovića i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca - protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Božidar Leković, advokat iz ..., protiv tuženih- protivtužilaca BB i VV, obojica iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Branislav Todorović, advokat iz ..., radi utvrđenja i činidbe po tužbi i utvrđenja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3166/24 od 24.02.2025. godine, u sednici veća održanoj 13.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca– protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3166/24 od 24.02.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca–protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3166/24 od 24.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 1632/20 od 03.09.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca–protivtuženog kojim je tražio da se utvrdi da tuženi-protivtužioci nemaju pravo službenosti prolaza preko nepokretnosti tužioca i to kp.br. 1428 i kp.br. 1419/2 KO ..., a koja službenost bi prolazila od javnog puta - kp.br. 1455 KO ... i to počev od tačke A prikazane na skici lica mesta koja je sastavni deo nalaza veštaka geodetske struke od 02.12.2022. godine pa do tačke D koja predstavlja presek snimljene sporne službenosti sa katastarskom međom kp.br. 1419/2 vlasništvo tužioca-protivtuženog i kp.br. 1419/1 vlasništvo tuženog protivtužioca BB (pravac službenosti, mere i granice određeni i opisani izrekom), kao i zahtev da se tuženi protivtužioci obavežu da se ubuduće uzdržavaju da nepokretnosti tužiocaprotivtuženog kp.br. 1428 i kp.br. 1419/2 KO ... koriste radi prolaza pešice putničkim vozilom ili drugim sredstvima prevoza radi dolaska od javnog puta kp.br. 1455 KO ... do svojih nepokretnosti. Stavom drugim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev i utvrđeno da su tuženi – protivtužioci po osnovu održaja stekli pravo službenosti prolaza pešice, kolima i poljoprivrednim mašinama preko nepokretnosti tužioca – protivtuženog, označenih kao kp.br. 1428 i kp.br. 1419/2 obe KO ..., radi prolaza do svojih parcela u merama i granicama određenim izrekom, na način i u pravcu koji je bliže određen i opisan u izreci, sve na osnovu skice veštaka geometra. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac - protivtuženi da tuženima - protivtužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.012.925,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac-protivtuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.
Po članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom po protivtužbi utvrđeno je da su tuženi stekli pravo službenosti prolaza održajem na poslužnom dobru - kp.br. 1428 i kp.br. 1419/2 obe KO ... u vlasništvu tužioca. Ovo iz razloga što su tuženi odnosno njihovi pravni prethodnici nesmetano vršili pravo službenosti na predmetnim poslužnim parcelama za vreme od preko 20 godina, i to počev od 1954. godine kada je sporno pravo sporazumom ustanovljeno pa do 2015. godine, kada je tužilac kupio označene katastarske parcele i tuženima zabranio prolaz. Presuda je zasnovana na stanovištu se pravo službenosti stiče održajem od preko 20 godina, u smislu člana 54. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i kada je ovo pravo ugovoreno usmenim sporazumom suvlasnika, prilikom fizičke deobe nepokretnosti, u situaciji kada je sporazum izvršen i traje bez protivljenja vlasnika poslužnih parcela. Za deobu nepokretnosti koja je ranije izvršena između suvlasnika pismena forma nije uslov njene punovažnosti, jer se ne radi o prometu nepokretnosti, a sticanje službenosti po osnovu održaja predstavlja originarni način sticanja kod koga upis prava ima deklaratorni karakter, pa je bez uticaja što je upis prava svojine u registru nepokretnosti u korist pravnih prethodnika tuženih izvršen tek 2011. godine. Istovremeno, sudovi su ocenili neosnovanim tužbeni zahtev za utvrđenje prestanka prava službenosti zbog nekorišćenja, u smislu člana 58. st. 1. i 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, iz razloga što tuženi pravo službenosti prolaza koriste i nakon 2015. godine, jer preko tužiočevih parcela prolaze potajno u njegovom odsustvu, a vlasnik povlasnog i poslužnog dobra nije isto lice, što posledično čini neosnovanim i tužbeni zahtev za činidbu uzdržavanjem od daljeg prolaza i vršenja ovog prava.
Imajući u vidu sadržinu tražane pravne zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom i protivtužbenom zahtevu, po oceni Vrhovnog suda pravno pitanje koje je predmet spora nije od opšteg interesa, niti u interesu ravnopravnosti građana. O pravnom pitanju sticanje prava službenosti održajem na suvlasničkoj stvari je odlučeno u skladu sa sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava, tako da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava. Shodno tome, nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca protivtuženog, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca-protivtuženog nije dozvoljena.
Tužba radi utvrđenja podneta je 02.03.2020. godine, a protivtužba po istom osnovu 06.07.2021.godine. Vrednost predmeta spora po tužbi i protivtužbi iznosi 10.000,00 dinara.
Po članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je reč o imovinskopravnom sporu koji se ne odnosi na potraživanje u novcu, u kome je vrednost predmeta spora ispod 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca- protivtuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
