.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11000/2025
01.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV, GG i DD, svi iz ..., kao pravnih sledbenika sada pokojnog tužioca ĐĐ, bivšeg iz sela ..., Grad ..., čiji je zajednički punomoćnik Dušica Lepojević, advokat iz ..., protiv tuženih EE iz ..., na nepoznatom mestu boravišta, koga zastupa privremeni zastupnik Nebojša Vujadinović, advokat iz ..., Republike Srbije - Osnovni sud u Kragujevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kraljevu, ŽŽ iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Pejčić, advokat iz ..., ZZ iz ..., čiji je punomoćnik Vojislav Stanarčić, advokat iz ... i II iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Jezdić, advokat iz ..., radi poništaja ugovora, naknade materijalne štete i vraćanja stečenog bez osnova, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 446/20 od 02.10.2020. godine, u sednici održanoj 01.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 446/20 od 02.10.2020. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 446/20 od 02.10.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog II za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 446/20 od 02.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca, kao pravnih sledbenika sada pokojnog tužioca ĐĐ, bivšeg iz sela ..., Grad ... i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P 1068/17 od 10.11.2017. godine u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev da se obavežu tuženi Republika Srbija, ŽŽ, ZZ i II, vlasnik Agencije za promet nepokretnosti „Stan promet“ Kragujevac, da solidarno tužiocu plate štetu od 35.000 evra sa kamatom koju utvrđuje Evropska centralna banka počev od 25.09.2012. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti prema najpovoljnijem kursu po kome poslovne banke prodaju ovu valutu na dan isplate i iznos od 22.745,00 dinara na ime naknade štete za plaćenu taksu na overu ugovora, te tužilac obavezan da naknadi parnične troškove tuženoj ZZ od 22.500,00 dinara i tuženom II od 171.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči po članu 404. ZPP.
Tuženi II je podneo odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijana presuda zasnovana je na zaključku da utvrđene radnje tuženih ŽŽ, ZZ i II, po pravilima sadržanim u odredbama članova 154, 172. stav 1. i 158. Zakona o obligacionim odnosima, ne vode solidarnoj obavezi ovih fizičkih lica i tužene Republike Srbije da tužiocu nadoknade štetu koja je rezultat skrivljenih radnji tuženog EE iz ... . Pravnosnažna presuda zasnovana je na stanovištu da su tužene ŽŽ i ZZ, zaposlene u sudu, ispoljile stepen pažnje koji je odgovarajući standardu službene obaveze prilikom overe potpisa na ugovoru, sledom čega ne postoji ni njihova, a ni odgovornost tužene Republike Srbije za spornu štetu. Zaključak je i da utvrđene radnje tuženog II, vlasnika posredničke agencije ne odstupaju od standarda profesionalne pažnje posrednika u prometu nepokretnosti. U parnicama za naknadu štete odluke suda uslovljene su činjenicama utvrđenim u svakom konkretnom slučaju, a institut posebne revizije rezervisan je za pitanja primene materijalnog prava, tako da činjenična pitanja na koja se revizijom ukazuju ostaju bez značaja za odlučivanje. Pošto tužioci ne prilažu pravnosnažne presude kao dokaz različitog postupanja u bitno istovrsnim činjeničnim situacijama, a po oceni Vrhovnog suda ne postoje ni druga pravna pitanja koja bi u konkretnoj činjeničnoj situaciji, u kojoj je sporna šteta rezultat skrivljenih radnji tuženog EE zbog kojih je osuđen presudom krivičnog suda, opravdavala odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj, odluka u stavu prvom izreke, doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 30.07.2014. godine. Vrednost predmeta spora po članu 28. stav 1. ZPP predstavlja dinarsku protivvrednost od 35.195 evra (srednji kurs evra na dan podnošenja tužbe je bio 116,61 dinara) i ne prelazi zakonski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
