.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1103/2021
20.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragoljub Martinović, advokat iz ..., protiv tuženih BB, iz ..., čiji je punomoćnik Risto Rikić, advokat iz ... i VV, rođene VV1iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Tadić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora i prava svojine, odlučujući o reviziji tužene VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1252/20 od 24.06.2020. godine, na sednici održanoj 20.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1252/20 od 24.06.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene VV, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1252/20 od 24.06.2020. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Novom Sadu, presudom P 4411/2019 od 10.12.2019. godine, delimično je usvojio tužbeni zahtev (stav prvi izreke), tako što je utvrdio da je ništa ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen 10.11.2008. godine između tuženog BB kao prodavca i tužene VV kao kupca, overen 14.11.2008. godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod Ov1.br. .../..., čiji predmet je porodična stambena zgrada, objekat br. 1 (Po+Pr+1+Pk) površine 376,26 m2 i porodična stambena zgrada objekta br. 2 (Pr+1) površine 53 m2, koje zgrade su izgrađene na parceli broj .../... KO ..., kao pravo korišćenja zemljišta na parceli broj .../... u ..., ul. ... br. ..., što su dužni da trpe i priznaju (stav drugi izreke). Utvrdio je da su tužilja i tuženi BB tokom trajanja braka zajedničkim sredstvima i ulaganjem stekli zajedničku imovinu i to porodičnu stambenu zgradu broj 1 pov. 1 a 62 m2, porodičnu zgradu broj 2 površine 53 m, a obe na parceli ukupne površine 3 a 92 m2, upisane u LN broj ... KO ..., u jednakim delovima te su tuženi dužni da trpe da se tužilja na osnovu ove presude može upisati kao vlasnik ½ delova predmetnih nepokretnosti kod RGZ, bez bilo kakvog daljeg pitanja i odobrenja tuženih u roku od 15 dana (stav treći izreke). Obavezao je tužene da naknade tužilji troškove postupka u iznosu od 715.600,00 dinara, u roku od 15 dana od dana izvršnosti presude pod pretnjom izvršenja (stav četvrti izreke). Odbio je tužbeni zahtev tužilje u delu za zakonsku zateznu kamatu na troškove ovog parničnog postupka, počev od dana presuđenja do dana izvršnosti presude (stav peti izreke).
Apelacioni sud u Novom Sadu presudom Gž 1252/20 od 24.06.2020. godine, delimično je usvojio, delimično je odbio žalbu tužene, tako što je presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 441/2019 od 10.12.2019. godine, preinačio u delu odluke o parničnim troškovima i dosuđeni iznos snizio na 169.600,00 dinara, a potvrdio u preostalom usvajajućem delu odlučio je i da o glavnoj stvari i parničnim troškovima (stav prvi izreke). Odlučio je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka po žalbi (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena VV je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Tužilja je blagovremeno podnela odgovor na reviziju. Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. ovog ZPP, ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.
Iz obrazloženja pobijane drugostepene presude između ostalog proizlazi, da kako u kupoprodajnom ugovoru od 10.11.2008. godine nije navedeno da njegov predmet predstavlja bračnu tekovinu tužilje i tuženog i sporna nepokretnost je zidana u njihovoj bračnoj zajednici koja traje počev od 1971. godine i ta činjenica tuženoj je bila poznata, u odsustvu saglasnosti tužilje sa raspolaganjem supruga, prvostepeni sud je odluku o ništavosti ugovora zasnovao na odredbama člana 171. i 174. stav 3. Porodičnog zakona, člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, a odluku o sudskoj deobi nepokretnosti na odredbi člana 176. Porodičnog zakona, budući da zakonska pretpostavka o jednakim udelima supružnika u sticanju nije oborena.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, je propisano, da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.
Dakle, isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Međutim, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije tužene iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužba je podneta 01.10.2010. godine. U tužbi i u uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 300.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude u pogledu glavnog tužbenog zahteva očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužene nije dozvoljena, na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju na osnovu odredbe člana 154. stav 1. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 404, 413. i 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
