.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11091/2024
26.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milenko Popović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3417/23 od 29.02.2024. godine, u sednici održanoj 26.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3417/23 od 29.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3417/23 od 29.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 5381/2022 od 21.09.2023. godine, stavovima prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i tuženi je obavezan da tužilji AA isplati iznos od 2.031.469,83 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenog iznosa od 2.031.469,83 dinara do traženog iznosa od 2.031.573,80 dinara za zakonskom zateznom kamatom na navedenu razliku od dana izvršnosti presude do isplate. Stavovima trećim i četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu BB isplati iznos od 508.933,15 dinara i tužiocu VV iznos od 289.556,45 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, utvrđeno je da je tuženi stekao pravo svojine na suvlasničkom udelu tužioca BB od 158/1411 i na suvlasničkom udelu tužioca VV od 90/1411 predmetne parcele broj .., ukupne površine 4a 38m2, upisane u LN br. .. KO Novi Sad III, što su tužioci AA, BB i VV dužni priznati i trpeti da se tuženi po pravnosnažnosti ove presude upiše kao nosilac prava svojine na predmetnoj parceli u navedenim suvlasničkim delovima. Stavom šestim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka od 475.516,84 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3417/23 od 29.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu odluke o glavnom zahtevu i u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana presuda u skladu sa praksom i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada je planskim dokumentom, u konkretnom slučaju to su Plan generalne regulacije prostora za porodično stanovanje uz Temerinski i Sentandrejski put u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 30/2014 i 75/2016) i Plan detaljne regulacije Mali Beograd – Veliki rit II U Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 53/2016 i 30/2018), predmetno zemljište namenjeno za površinu javne namene – regulacija novoplanirane ulice ... (ulica ...) a manjim delom za regulacije ulice ... i faktički je privedeno toj nameni. Imajući u vidu navedeno, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 04.07.2022. godine, a podneskom od 01.09.2023. godine i na ročištu za glavnu raspravu održanom 21.09.2023. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno. S obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pobijana vrednost spora po reviziji u odnosu na tužilju AA je 2.031.469,83 dinara, u odnosu na tužioca BB je 508.933,15 dinara i u odnosu na tužioca VV je 289.556,45 dinara. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavljaju dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
