Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., grad ..., čiji je punomoćnik Milanka Cvetković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva – Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji godine, u sednici održanoj 27.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1352/18 od 30.11.2018. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž1352/18 od 30.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 67/17 od 04.12.2017 godine, u prvom stavu izreke, tužena je obavezana da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 62.742,00 dinara, sa zakonskom zateznom počev od 01.10.2008. godine pa do isplate; na ime nenaplaćenih troškova parničnog postupka iznos od 22.754,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.12.2008. godine do isplate i na ime nenaplaćenih troškova izvršnog postupka iznos od 6.635,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima pa do konačne isplate. U drugom stavu izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke pa do konačne isplate. izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i delimično potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u pogledu isplate glavnog duga sa kamatom, troškova parničnog postupka sa kamatom i visine priznatih troškova izvšenja, kao i u stavu drugom izreke. U drugom stavu izreke, delimično je preinačena prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu odluke o zakonskoj zateznoj kamati na dosuđene iznose troškova izvršenja, tako što je obavezana tužena da tužilji na priznati iznos troškova izvršenja plati zateznu kamatu od dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate, a odbijen je tužbeni zahtev za isplatu zatezne kamate na priznati iznos troškova izvršenja počev od dana izvršnosti odluke pa do podnošenja tužbe. U stavu trećem izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14). Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Rešenjima Apelacionog suda u Nišu na koja se u reviziji poziva, ukinute su prvostepene presude zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Rešenja Višeg suda u Leskovcu, na koja se revizijom ukazuje, ne odnose se na isti činjenični i pravni osnov kao pobijano rešenje, s obzirom da se odnose na povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnim postupcima. Sentenca iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg 1071/2015, na koju revizija ukazuje, odnosi se na naknadu materijalne štete po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, prema tada važećim odredbama Zakona o uređenju sudova, a ne na naknadu materijalne štete u parničnom postupku, koja je dosuđena primenom Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i to u situaciji kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom predmetu u kome je izvršni dužnik društveno pravno lice, kao u konkretnom slučaju. Zato je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužbom od 12.05.2017. tužilja je tražila naknadu štete povrede prava na suđenje u razumnom roku u ukupnom iznosu 102.131,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.

S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje očigledno ne prelazi dinarsku protrivvrednost 3.000 po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP je propisano da revizija u sporovima male vrednosti nije dozvoljena.

Revizija nije dozvoljena ni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, prema kojoj je revizija uvek dozvoljena kada sud preinači prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka. Ovo iz razloga što je prvostepena presuda preinačena u delu kojim je zakonska zatezna kamata na priznate troškove izvršenja dosuđena od nastupanja izvršnosti odluke o troškovima izvršenja, a drugostepenom presudom tužena obavezana da tužilji plati zakonku zateznu kamatu od dana podnošenja tužbe u ovom sporu, tako da revizija nije dozvoljena zbog činjenice da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka, jer se odredba o preinačenju i dozvoljenosti revizije ne primenjuje kada je presuda preinačena u korist stranke koja je izjavila reviziju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić