.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11106/2024
05.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... , čiji je punomoćnik Žarko Stanisavljević, advokat iz ... , protiv tuženih BB i VV, obojica iz ... , čiji je zajednički punomoćnik Predrag Mitić, advokat iz ... , radi smetanja državine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 148/24 od 25.01.2024. godine, u sednici održanoj 05.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 148/24 od 25.01.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 148/24 od 25.01.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu P 8/18 od 24.10.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je prema tuženom BB da je različitim postupcima u kontinuitetu, a poslednji put 27.05.2015. godine i 28.05.2015. godine remetio stanje državine, oticanja atmosferskih voda sa krova kuće tužioca, na način bliže opisan u ovom stavu izreke, čime je smetao tužioca u poslednjem faktičkom posedu oticanja atmosferskih voda olukom sa krova kuće, pa mu je zabranjeno svako isto ili slično smetanje. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž 148/24 od 25.01.2024. godine, preinačeno je prvostepeno rešenje u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je tuženi BB različitim postupcima u kontinuitetu, a poslednji put 27.05.2015. godine i 28.05.2015. godine remetio stanje državine, oticanja atmosferskih voda sa krova kuće tužioca, na način bliže opisan u ovom stavu izreke, čime je smetao tužioca u poslednjem faktičkom posedu oticanja atmosferskih voda olukom sa krova kuće i kojim je tražio da se zabrani tuženom da ubuduće na ovakav ili sličan način uznemirava tužioca u mirnoj i faktičkoj državini. Stavom drugim izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje u stavu drugom izreke i obavezan tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka od 226.125,00 dinara, a tuženom BB i iznos od 46.125,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužioca ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ne postoji potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio odluke iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Imajući u vidu navedeno, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi smetanja državine u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, kao i da revident ne prilaže različite sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno u istoj ili sličnoj činjenično - pravnoj situaciji, na osnovu čega ovaj sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 452. stav 5. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.
U konkretnom slučaju, revizijom tužioca pobija se rešenje doneto u parnici zbog smetanja državine, u kojoj je, odredbom člana 452.stav 5. Zakona o parničnom postupku, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, što znači da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.
Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koji reguliše postupak u parnicama zbog smetanja državine, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 448. ZPP).
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413, u vezi člana 452. stav 5. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
