Odlukom Ustavnog suda Už 9415/2019 od 05.12.2024. godine usvojena je ustavna žalba podnositeljke ustavne žalbe (predlagača u ovom predmetu) i utvrđeno da joj je rešenjima Osnovnog suda u Vranju R4i 295/19 od 23.07.2019. godine i Višeg suda u Vranju Ržg 202/19 od 22.08.2019. godine povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije (stav 1); te su oba označena rešenja poništena (stav 2); a utvrđeno je da su joj u izvršnom postupku I 2713/15 vođenom pred Osnovnim sudom u Vranju povređena i prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama čl. 32. stav 1. i 58. Ustava Republike Srbije (stav 3); i utvrđeno pravo predlagača na naknadu nematerijalne štete od 800.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate (stav 4) i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I 2713/15 od 23.06.2015. godine, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno isplaćeni ili namireni (stav 5). Istom odlukom (stav 6) odbačen je zahtev predlagača za naknadu materijalne štete na ime troškova postupka R4i 295/19 po prigovoru za ubrzanje izvršnog postupka, jer nisu ispunjene ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka saglasno članu 36. stav 1. tačka 7. Zakona o Ustavnom sudu.

Predlagač je podnela predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka R4i 295/2019, i to u delu odluke o troškovima postupka nastalih povodom njenog prigovora za ubrzanje izvršnog postupka u predmetu tog suda I 2713/15. Predlog je zasnovala na odredbi člana 426. tačka 12. ZPP kojom je propisano da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može po predlogu stranke ponoviti ako je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žalbi, utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke.

Prvostepeni sud je podneti predlog za ponavljanje postupka odbacio (rešenjem R4i 295/2019 od 05.06.2025. godine), sa obrazloženjem da označena odluka Ustavnog suda kojom je odbačena ustavna žalba u delu za naknadu materijalne štete na ime troškova postupka po prigovoru za ubrzanje postupka ne može biti osnov za predloženo ponavljanje postupka, jer to ne bi uticalo na donošenje povoljnije odluke. Osim toga, po stanovištu tog suda, postupak po prigovoru je jednostranački postupak koji se sprovodi u cilju ubrzanja sudskog postupka i u interesu podnosioca prigovora, pa zato nije predviđeno ponavljanje tog postupka u delu odluke o troškovima jer to vanredno pravno sredstvo ne podleže zakonskim okvirima predviđenim Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, niti su ispunjeni uslovi iz ZPP zato što se ne odlučuje o međusobnim pravima stranaka.

Drugostepeni sud je odbio žalbu predlagača (rešenje Ržg 52/25 od 09.07.2025. godine) i potvrdio prvostepeno rešenje, prihvatajući razloge nižestepenog suda i pravno stanovište o postupku po prigovoru za ubrzanje kao jednostranačkom, i nemogućnosti ponavljanja tog postupka u pogledu odluke o troškovima.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani navodi revidenta da je u ovom slučaju zakon pogrešno primenjen.

Predlog za ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuju stranke protiv pravnosnažnih odluka (presuda, rešenje) kojima je završen postupak. Cilj tog vanrednog pravnog sredstva je da sud pobijanu odluku stavi van snage i donese novu odluku. Razlozi zbog kojih se ponavljanje postupka može predložiti su izričito propisani zakonom i ograničeni razlozima iz člana 426. ZPP.

U konkretnom slučaju, podneti predlog za ponavljanje nema za cilj da se ponovi postupak po prigovoru za ubrzanje, kao pravnom sredstvu iz člana 3. stav 1. tačka 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom da je predlagač zaštitu tog prava već ostvarila odlukom Ustavnog suda Už 9415/2019 od 05.12.2024. godine. Predlog za ponavljanje postupka podnet je isključivo da bi se predlagaču dosudili troškovi postupka po podnetom prigovoru, o kojima nije odlučeno istovremeno kad je doneto i rešenje o odbačaju prigovora za ubrzanje postupka (koje je Ustavni sud i inače poništio u postupku po ustavnoj žalbi) pri čemu je predlagač propustila da u propisanom roku zahteva donošenje dopunskog rešenja o troškovima, u smislu čl. 356, 357. i 366. ZPP, čije se odredbe shodno primenjuju u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku na osnovu člana 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 30. stav 2. ZVP.

Budući da ne postoji odluka u odnosu na koju bi se predmetni postupak mogao ponoviti, podneti predlog za ponavljanje postupka je nedozvoljen i kao takav odbačen na osnovu člana 414. stav 1. u vezi s članom 420. stav 6. ZPP, dok je odbijen zahtev predlagača za naknadu troškova povodom revizije, na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković