Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni bitne povrede postupka na koje ukazuje revident iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P2 61/18 od 25.04.2019. godine maloletna deca VV i GG, poverene su majci AA na samostalno vršenje roditeljskog prava, u postupku razvoda braka stranaka, a tuženi otac BB obavezan je da doprinosi izdržavanju maloletne VV(rođene 2008) i GG(rođene 2012) sa po 5.000,00 dinara. Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 423/2019 od 24.09.2019. godine ukinuta je presuda, pored ostalog, u delu odluke o obavezi tuženog da doprinosi izdržavanju dece. Tuženi u proseku zarađuje 50.000,00 dinara mesečno, radi montažu kamena i keramike, živi sa vanbračnom suprugom, koja je zaposlena i ostvaruje zaradu 35.000,00 dinara mesečno i ima dvoje punoletne odrasle dece, a tuženi izdržava i sina DD koji je student i svi žive u kući koja je vlasništvo tuženog, zajedno sa ćerkom stranaka ĐĐ, koja je punoletna. Tužilja AA zaposlena je i ostvaruje zaradu od 37.000,00 dinara do 38.000,00 dinara mesečno, živi u selu ... sa vanbračnim suprugom koji je zaposlen u preduzeću „EE“ i ostvaruje zaradu od 73.000,00 dinara mesečno, a pomaže joj u izdržavanju maloletne VV i GG. Deci daje novac za užinu po 90,00 dinara, za autobusku kartu za jedno dete 350,00 dinara, a ima i rashode po osnovu ishrane maloletne dece, nabavke sredstava za higijenu, školskog pribora i udžbenika. Obe maloletne ćerke parničnih stranaka, VV i GG su zdrava deca. Potrebe maloletne VV i GG na mesečnom nivou su po 20.000,00 dinara.

Nižestepeni sudovi smatraju da tuženi može da doprinosi izdržavanju svojih maloletnih ćerki sa po 10.000,00 dinara, što je polovina ukupnih novčanih potreba dece, a tužilja pored toga ima i obavezu svakodnevne brige o BB i VV. Smatraju da su oba roditelja dužna da se dodatno angažuju radi ostvarivanja i dodatnih prihoda, ukoliko od prihoda koje ostvare putem zarade ne mogu u celosti da podmire ostale svoje potrebe.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo pri odlučivanju o visini doprinosa tuženog u izdržavanju svoje maloletne dece.

Prema odredbama članova 73. i 160. stav 1. Porodičnog zakona dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja, a visina izdržavanja određuje se prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja definisanoj odredbom člana 160. stav 4. istog Zakona. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (član 160. stav 2), dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (član 160. stav 3). Prema članu 162. stav 3. istog Zakona ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Prema navedenim odredbama zakona dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Visina izdržavanja određuje se prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. U konkretnom slučaju, tužilja je mesečne potrebe dece, sa čim se složio i tuženi, opredelila na iznos od po 20.000,00 dinara, a nižestepeni sudovi nalaze da tuženi u izdržavanju maloletne dece treba da učestvuje sa po 10.000,00 dinara. Po mišljenju ovog suda utvrđivanjem navedenih iznosa sa kojima će tuženi doprinositi izdržavanju dece nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbe članova 160. i 162. Porodičnog zakona. Odluku o visini očevog doprinosa za izdržavanje maloletne dece sudovi su obrazložili dovoljnim i jasnim razlozima koje prihvata Vrhovni kasacioni sud. I po oceni ovog suda dosuđenim iznosima neće biti ugrožena egzistencija tuženog, a maloletnoj deci, poveriocima izdržavanja, uz doprinos majke koja samostalno vrši roditeljsko pravo, biće dostupna sredstava u onom obimu koji zadovoljavaju njihove potrebe. Zato su neosnovani revizijski navodi tuženog da je nepravilno primenjeno materijalno pravo, jer on nije u mogućnosti da daje navedene novčane iznose na ime mesečnog izdržavanja. Dosuđena visina izdržavanja maloletnoj deci, koja predstavlja obavezu tuženog, kao oca je u skladu sa interesima i potrebama dece u svim okolnostima postojećim u vreme presuđenja.

Suprotno revizijskim navodima, pravilno su sudovi ocenili sve okolnosti konkretnog slučaja koje su od uticaja na obavezu tuženog da doprinosi izdržavanju, dok u pretežnom delu navodi revizije upućuju na pogrešno utvrđeno činjenično stanje u pogledu imovinskih prilika i prihoda tuženog. Ovi navodi nisu posebno razmatrani budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić