U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca maloletnog AA iz ... čiji su zakonski zastupnici roditelji BB i VV, oboje iz ... i maloletnog GG iz ..., čiji je staralac baba DD iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Pantić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije-Vojska Srbije, koju zastupa Direkcija za imovinskopravne poslove u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž br. 2960/14 od 16.12.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 09.11.2016.godine, doneo je

P R E S U D U

1.ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž br. 2960/14 od 16.12.2015.godine u odnosu na tužioca maloletnog AA iz ....

2.ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž br. 2960/14 od 16.12.2015.godine u odnosu na tužioca maloletnog GG iz ....

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Požarevcu P 12/14 od 27.05.2014.godine, u stavu prvom izreke obavezana je tužena da tužiocu maloletnom AA iz ... na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove isplati iznos od 1.800.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 1.800.000,00 dinara, na ime duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 1.800.000,00 dinara i na ime naknade nematerijalne štete zbog smanjene životne aktivnosti iznos od 2.600.000,00 dinara, odnosno ukupno 8.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.05.2014.godine kao dana presuđenja pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev istog tužioca za zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos za period od 21.02.2012.godine do 27.05.2014.godine. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu maloletnom GG iz ... na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene bolove iznos od 160.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 160.000,00 dinara, odnosno ukupno 320.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.05.2014.godine pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev istog tužioca za zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos za period od 21.02.2012.godine do 27.05.2014.godine. Stavom petim izreke obavezana je tužena da tužiocima isplati iznos od 75.188,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž br. 2960/14 od 16.12.2015.godine, u stavu prvom izreke preinačena je prvostepena presuda Višeg suda u Požarevcu u stavovima prvom i petom izreke, tako što je tačkom 1. obavezana tužena da tužiocu maloletnom AA iz ... na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove isplati iznos od 1.200.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 1.050.000,00 dinara, za duševni bol zbog naruženosti iznos od 1.300.000,00 dinara i na ime naknade nematerijalne štete zbog umanjenje životne aktivnosti iznos od 2.600.000,00 dinara, odnosno ukupno 6.150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.05.2014.godine pa do isplate. Tačkom 2. istog stava odbijen je tužbeni zahtev istog tužioca za naknadu nematerijalne štete od još 600.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, od još 750.000,00 dinara za pretrpljeni strah, i od još 500.000,00 dinara za naruženost sa kamatom počev od 27.05.2014.godine pa do isplate. Stavom drugim izreke drugostepene presude obavezana je tužena da tužiocu maloletnom GG iz ... na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove isplati iznos od 120.000,00 dinara, na ime naknade štete za pretrpljeni strah iznos od 110.000,00 dinara, odnosno ukupno iznos od 240.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.05.2014.godine pa do isplate, a odbijen je deo tužbenog zahteva za više traženi iznos naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove za iznos od 40.000,00 dinara i za pretrpljeni strah za iznos od 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.05.2014.godine pa do isplate. Stavom trećim izreke koji je ispravljen rešenjem istog suda Gž br. 2960/14 od 05.04.2016.godine obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 423.885,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom člana 403. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72//11) i člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ 55/14) i odlučio da revizija tužene kojom se pobija drugostepena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu u odnosu na tužioca maloletnog GG nije dozvoljena.

Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. ZPP, koji se u konkretnom slučaju primenjuje propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora presude koja se revizijom pobija ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Predlog za pokušaj poravnanja maloletnog tužioca GG podnet je 28.05.2007.godine i u istom je opredeljen iznos od 600.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete i naznačeno da će se predlog smatrati tužbom ako predlagač ne prihvati poravnanje. Podneskom od 01.06.2009.godine tužbeni zahtev je povećan na iznos od 610.000,00 dinara, a zatim je podneskom od 08.11.2011.godine smanjem na 400.000,00 dinara nematerijalne štete i 10.000,00 dinara materijalne štete. Vrednost predmeta spora pravnosnažne drugostepene presude u odnosu na ovog tužioca koja se revizijom pobija je iznos od 240.000,00 dinara, što je očigledno ispod zaknom propisanog revizijskog cenzusa. Kako su tužioci formalni suparničari, dozvoljenost revizije se ceni u odnosu na svakog tužioca pojedinačno. Takođe iako drugostepena presuda formalno preinačuje prvostepenu presudu u stavovima prvom i petom izreke, radi se o tome da je suštinski delimično potvrđena prvostepena presuda, a delimično preinačena odbijanjem dela tužbenog zahteva što je u korist tužene, te nisu ispunjeni uslovi za dozvoljenost revizije primenom člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP reviziju tužene protiv drugostepene presude u odnosu na tužioca maloletnog GG iz ... odbacio kao nedozvoljenu.

Ispitujući pobijanu presudu u delu kojim je pravnosnažno usvojen tužbeni zahtev u odnosu na tužioca maloletnog AA u kome delu je revizija tužioca dozvoljena prema revizijskom cenzusu, jer je vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude 6.150.000,00 dinara, Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP i odlučio da revizija tužene nije osnovana.

Drugostepena presuda u pobijanom delu nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Neosnovan je revizijski navod da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom iz člana 361. stav 1. u vezi sa članom 372. stav 2. ZPP koja je učinjena pred drugostepenim sudom, jer je drugostepeni sud odlučujući o žalbi tužene delimično istu usvojio, a delimično odbio i za svoje odlučivanje dao razloge, kao i razloge za ne prihvatanje žalbenih navoda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 10.04.2007.godine na vojnom poligonu ... blizu sela ... došlo je do eksplozije u kojoj su povređeni maloletni tužioci koji su sa grupom dečaka na vojnom poligonu skupljali metalne delove zaostale posle gađanja, kao sekundarne sirovine. Do eksplozije je došlo kada je maloletni tužilac AA ubacivanjem metalnih delova u plastični kanister aktivirao pronađeni upaljač od tromblonske mine ili automatskog bacača granata, koji se upravljači aktiviraju na dodir, na potres ili na trenje. Takođe je utvrđeno da je poslednje gađanje na poligonu bilo 03.04.2007.godine, da se o svakoj vojnoj vežbi vodi evidencija, te da je obaveza da se municija koja ne eksplodira u toku vežbe uništava. Poligon na kome se izvodi gađanje nije ograđen niti je bio obezbeđnjen, niti je nakon izvršene akcije gađanja izvršeno čišćenje poligona, niti na bilo koji drugi način onemogućen pristup trećim licima.

Usled navedene eksplozije tužilac maloletni AA ostao je bez stopala, bez palca na ruci, a zadobio je i povredu ramena. U momentu povređivanja bio je učenik ... razreda osnovne škole. Veštačenjem je utvrđeno da su povrede koje je maloletni tužilac AA pretrpeo u momentu nezgode bile opasne po život. Trpeo je fizičke bolove jakog inteziteta u trajanju od 120 dana, zbog pretrpljene tri operacije, početka rehabilitacije, hoda na štakama i nošenja proteze kada je dolazilo do preklapanja bolova jakog i srednjeg inteziteta. Bolovi srednjeg inteziteta trajali su 180 dana posle intervencija, a po prestanku bolova jakog inteziteta i prilikom preduzimanja medicinskih radnji previjanja, radi skidanja šavova itd. koji su posle toga prerasli u bolove slabog inteziteta u trajanju od 1 godine, koje i danas trpi. Kod imenovanog tužioca postoji teška naruženost od 85% zbog nedostatka obe potkolenice i palca na desnoj ruci, te više ožiljaka na ramenu, ruci i nogama. Zbog navedenih povreda kod tužioca je opšta životna aktivnost umanjena za 90% jer nije sposoban da obavlja radnje koje zahtevaju pokretljivost, preciznost pokreta, kao i obavljanje drugih radnji koje omogućavaju egzistenciju zbog čega ima invalidnost od 100% trajno. Usled povređivanja trpeo je strah jakog inteziteta četiri meseca, zbog težine povrede i osećaja ugroženosti života i tela, zatim strah srednjeg inteziteta 8 meseci vezano za period rehabilitacije, učenja hoda sa protezama i osećaja straha od ishoda povređivanja i daljih intervencija, a strah slabog inteziteta trpi povremeno i danas.

Kod ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za naknadu štete po traženim osnovima, umanjivši pripadajuću naknadu za 20% koliko je procenio doprinos tužilaca nastanku štete odnosno propustu roditelja da vrše nadzor nad maloletnim tužiocem AA.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu umanjivši dosuđene iznose tužiocu po svim osnovima osim nematerijalne štete zbog umanjene opšte životna aktivnosti, jer je procenio da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 200. ZOO. Takođe je pogrešnim ocenio uračunavanje doprinosa nastanku štete maloletnog tužioca po osnovu doprinosa roditelja da vrše dužni nadzor nad maloletnim licem, jer se nastala šteta u skladu sa odredbom člana 192. ZOO ne može po tom osnovu umanjivati, budući ne predstavlja dorpinos samog maloletnog tužioca, a tužena nije oborila pretpostavku iz člana 160. stav 2. ZOO, da je tužilac kao maloletnik bio sposoban za rasuđivanje, te da se može utvrđivati njegov doprinos nastanku štete. Odgovornost tužene za nastalu štetu tužiocu zasniva na odredbi člana 173. do 177. ZOO u vezi sa članom 27. Zakona o Vojsci Srbije i istovremeno ukazujući i na propust Vojske Srbije da obezbedi i očisti poligon na kojem je vršeno bojevo gađanje, za koje propuste odgovornost snosi Republika Srbija usled nezakonitog i nepravilnog rada svojih organa.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalnopravnu odredbu člana 200. stav 1. ZOO kada je tužiocu maloletnom AA po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova i straha, duševnih bolova zbog naruženosti i umanjenja životne aktivnosti dosudio naknadu u iznosima za koje je pravnosnažno usvojen tužbeni zahtev, vodeći računa da navedeni iznosi predstavljaju satisfakciju tužioca za trpljenja usled povređivanja u predmetnom događaju koji iznosi su odmereni imajući u vidu dužinu i intezitet trajanja bolova i straha, kao i stepen naruženosti i umanjenja životne aktivnosti maloletnog tužioca. Imajući u vidu povređeno dobro i cilj kome služi naknada nematerijalne štete, te da se radi o maloletnom tužiocu, detetu sa teškim doživotinim posledicama povređivanja, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje revizijski navod tuženog da se dosuđenim iznosima pogoduje težnjama zakonskog zastupnika maloletnog tužioca za komercijalizacijom povređenog dobra.

Bez uticaja je i navod tužene da u pobijanoj presudi nije razgraničeno da li je tužena odgovorna po principu objektivne odgovornosti u smislu člana 173. do 177. ZOO ili odgovara u skladu sa odredbom člana 170. i 172. ZOO, jer se sud poziva i na odredbu člana 28. Zakona o vojsci Srbije, koja podrazumeva odgovornost vojske za nastalu štetu nezakonitom radom vojske. Suština objektivne odgovornosti po osnovu opasne stvari ili opasne delatnosti propisana članom 173. do 177. ZOO nije u tome da se odgovara bez krivice, već se odgovara nezavisno od krivice, pri čemu krivica za štetu najčešće i postoji, ali je zasnivanje odgovornosti po ovim osnovima olakšanje oštećenom da svoje pravo na naknadu ne mora dokazivati krivicom počinioca već obavezom počinioca štete, da snosi rizik štete, nezavisno od krivice, jer ko stvori izvor opasnosti štete mora za štetu nastalu od tog izvora i da odgovara. U konkretnom slučaju odgovornost tužene zasnovana je na odgovornosti za štetu od opasne stvari i opasne delatnosti, jer je šteta nastala usled eksplozije upaljača zaostalog od gađanja na vojnom poligonu gde se vrši bojevo gađanje, koji predstavlja opasno mesto na kome se nalaze ostaci od bojevog gađanja koji nisu skupljeni posle izvršenog gađanja, niti je poligon bio obezbeđen, te nije isključena ni odgovornost tužene po osnovu nezakonitog i nepravilnog rada njenog organa, vojske, koji se ogleda u propustu da se nakon gađanja raščisti poligon i uklone neeksplodirane eksplozivne naprave.

Obzirom da je rešenjem o ispravci, Apelacionog suda u Kragujevcu Gž br. 2960/14 od 05.04.2016.godine ispravljena odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke drugostepene presude, tako što je iznos od 423.885,00 dinara nije iznos dosuđenih troškova svakom tužiocu pojedinačno već je to ukupan iznos troškova koji se dosuđuje tužiocima, bespredmetan je revizijski navod kojim se osporava u tom smislu odluka o troškovima postupka.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odbio reviziju tužene kao neosnovanu i odlučio kao u stavu prvom izreke revizijske presude.

Predsednik veća-sudija,

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić