.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11258/2024
18.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., opština ... i VV iz ..., opština ..., čiji je zajednički punomoćnik Milivoje Minić, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Marko Mitić, advokat iz ..., radi činidbe i naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 491/22 od 09.02.2024. godine, u sednici održanoj 18.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 491/22 od 09.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 491/22 od 09.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Pirotu Gž 491/22 od 09.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pirotu P 1149/20 od 28.03.2022. godine kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da prvotužiocu AA preda kazan za pečenje rakije u ispravnom stanju ili da tužiocima isplati protivvrednost kazana od 68.000,00 dinara, kao i da se obaveže tuženi da na ime naknade štete isplati tužiocu AA 19.200,00 dinara, tužilji BB 13.200,00 dinara i tužilji VV 16.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.03.2022. godine do isplate, i obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka od 63.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, određeno je da se tuženom ne dosuđuju troškovi žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23), u daljem tekstu: ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Pobijanom pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu za činidbu i naknadu materijalne štete kojom je utvrđeno da tužbeni zahtev nije osnovan primenom odredbe člana 154. i 189. Zakona o obligacionim odnosima, kao i odredbe člana 231. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu da se radi o parnici u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od utvrđenja činjenica u svakom konkretnom slučaju, relevantnih za primenu materijalnog prava, a nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenje prava, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi činidbe i naknade štete podneta je 25.09.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 116.600,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano i nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tuženog nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
