U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica i Jasminke Obućina, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Radovanović, advokat iz ..., protiv tuženih: 1. BB iz ..., novinara dnevnih novina „Nova“, 2. sada pok. VV iz ..., glavnog i odgovornog urednika dnevnih novina „Nova“ i 3. „Unitet media digital“ DOO Beograd, čiji je zajednički punomoćnik Dejan Bogdanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3551/24 od 05.02.2025. godine, u sednici održanoj dana 20.11.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 3551/24 od 05.02.2025. godine i presuda Višeg suda u Beogradu P3 534/21 od 05.07.2023. godine, u stavu dva i pet izreke i PRESUĐUJE:

ODBIJA SE, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca AA iz ... da se obavežu prvotuženi BB iz ... i trećetuženi „Unitet media digital“ DOO Beograd, da tužiocu solidarno na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda nastale objavljivanjem neistinitih informacija u dnevnim novinama „Nova“ dana ..2021. godine isplate iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počevo od 05.07.2023. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate.

OBAVEZUJE SE tužilac da prvotuženom i trećetuženom solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 441.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 534/21 od 05.07.2023. godine u stavu jedan utvrđeno je da je postupak prekinut u odnosu na tuženog, sada pok. VV iz ... . U stavu dva delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa su obavezani prvotuženi BB iz ... i trećetuženi „Unite media digital“ DOO Beograd, da tužiocu solidarno na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda nastale objavljivanjem neistinitih informacija u dnevnim novinama „Nova“ dana ..2021. godine isplate iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.07.2023. godine kao dana presuđenja do konačne isplate. U stavu tri odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da mu prvotuženi i trećetuženi pored iznosa dosuđenog u stavu dva izreke presude solidarno isplate iznos od još 450.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.07.2023. godine kao dana presuđenja do konačne isplate. U stavu četiri odbačena je tužba u delu u kojem je tužilac tražio da se obaveže drugotuženi, sada pok. VV iz ..., da kao odgovorni urednik dnevnih novina „Nova“ objavi ovu presudu bez ikakvog komentara i odlaganja najkasnije u drugom narednom broju izdanja dnevnih novina „Nova“ računajući od dana pravnosnažnosti presude. U stavu pet obavezani su prvotuženi i trećetuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznos od 70.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.07.2023. godine kao dana presuđenja do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3551/24 od 05.02.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P3 534/21 od 05.07.2023. godine u stavu drugom i petom izreke. U stavu dva odbijen je zahtev prvo i trećetuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude prvotuženi i trećetuženi su izjavili blagovremenu i dozvoljenu reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih razloga u skladu sa članom 408. Zakona parničnom postupku, revizijski sud je utvrdio da je revizija prvotuženog i trećetuženog osnovana.

U donošenju drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana ..2021. godine u dnevnim novinama „Nova“ br. 26 godina I na naslovnoj strani objavljen je naslov „I fašisti brane režim“ sa nadnaslovom „Podržavaju Vučića pretnjama i napadima na opoziciju“ i podnaslovom „Diskriminacija, nasilje, targetiranje ljudi deo su standardnog opusa Levijatana, ali i Srpske desnice i Srpske časti“, „Pripadnici Levijatana pokušali su u Kragujevcu da onemoguće Mariniku Tepić da se obrati građanima“, dok je na strani 2 i 3 objavljen prateći tekst. Na strani 2 pomenutog izdanja objavljen je podnaslov „AA bio zaposlen u Vladi Srbije“, a u tekstu je navedeno „Uz Levijatan neskrivenu podršku režimu daje i osnivač Srpske desnice, AA. Svojevremeno je bio zaposlen u Vladi Srbije, odnosno u Kancelariji za KiM, da bi potom osnovao političku organizaciju čije se delovanje bazira na pretnjama nacionalnim manjinama, opoziciji propagiranjem fašističke ideologije i agitovanju za režim. AA je nedavno među prvima potpisao peticiju za odbranu ugleda predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, od medijskog rata.“ Uz tekst je objavljena i fotografija tužioca. Tužilac je podneo tužbu jer je u spornom tekstu, kao i u samom naslovu koji je objavljen u tekstu nazvan fašista, tj. okarakterisan je kao fašista.

Iz iskaza tužioca je utvrđeno da on jeste predstavnik opozicije, ali nacionalne i patriotske, a navode fašista nikako ne može da oprosti bez obzira na sve napred izneto. Uvek je prisustvovao proslavi Dana pobede nad fašizmom 9. maja i nosio sliku svog dede koji je bio partizanski borac, ranjen od ustaša na Sremskom frontu i spašen od Rusa, tako da on nikako nije fašista, on je antifašista i srpski rodoljub, on može da bude samo antifašista. Bio je lider pokreta „Naši 1389“, ali nikad nije bio osuđivan zbog širenja diskriminacije i nedozvoljenog držanja oružja, niti pretnji upućenih LGBT populaciji, već je to bilo zbog političkih govora. Prisustvovao je skupu u Rimu u maju 2021. godine, na kome se okupila „Desnica“, što je logično jer je bio predsednik „Srpske desnice“, na tom skupu je prisutne pozdravio podignutom desnom rukom, što je rimski pozdrav, a ne fašistički.

Iz iskaza prvotuženog, BB, u svojstvu parnične stranke prvostepeni sud je utvrdio da je tekst nastao na osnovu skupa događaja koji su se u kratkom vremenskom periodu odigrali. U odnosu na navode da je tužilac pretio nacionalnim manjinama, napomenuo je da je tu imao u vidu njegov slogan „Izbeglice, dobro došle“. U odnosu na pretnju opoziciji imao je u vidu navode tužioca u Šapcu na skupu Srpske desnice gde je rekao za gradonačelnika Zelenovića, koji je bio opozicija na republičkom nivou, napravivši poređenje da je Austrougarska vojska bačena u Drinu i da će Zelenović isto tako završiti. Istovremeno je rečeno da će biti zatvoren, da će napraviti poseban zatvor za njega i da će ga pljuvati. U odnosu na fašističku ideologiju tužioca prvotuženi je napomenuo da je pre svega imao u vidu skup održan u Rimu, na kome su se okupili predstavnici nacističkih organizacija iz Nemačke i Engleske, a u pitanju su pripadnici koji su deklarisani nacisti i fašisti. U odnosu na pozdrav tužioca dizanjem desne ruke, prvotuženi je naveo da taj pozdrav tumači kao pozdrav pod kojim su nastradali milioni ljudi, vršena je rasna segregacija, osnovani su koncentracioni logori i ne prepoznaje ga kao stari rimski pozdrav, jer javnost ovde taj pozdrav tumači isključivo kao fašistički. Ne osporava istorijski kontekst da je to stari rimski pozdrav, ali po toj analogiji i simbol svastika je sveti simbol hinduizma, pa ga uprkos tome u Evropi zabranjuju. Istakao je da je taj pozdrav zabranjen u Nemačkoj. Naveo je da se nije obratio tužiocu pre objavljivanja teksta, a demant nikad nije stigao, da jeste objavili bi demant. Smatra da je u tekstu reč o njegovom vrednosnom sudu na koji ima pravo i da se raduje ako se u međuvremenu situacija kod tužioca popravila, da je uvideo svoje greške i da je promenio ideologiju. Još je naveo da je sporna fotografija na tužiočevom fejsbuku u nalogu objavljena pre 4-5 godina i da se pretragom na internetu može naći, a o tome su pisali i drugi mediji. Smatra da je fotografija jasna aluzija na to šta čeka izbeglice ako dođu u Srbiju. Poruka je opšta i odnosi se na sve ljude koji napuštaju svoju zemlju i dolaze na teritoriju Republike Srbije, a samim tim poruka je upućena stranim državljanima koji ne pripadaju srpskom narodu. U konkretnom slučaju ako se uzme u obzir pozadina osobe koja je to objavila i njegovo političko delovanje, kao i činjenica da je ranije pretio pripadnicima LGBT populacije, koja je takođe manjinska, jasno je da nije reč o dobrodošlici nego o pretnjama. Naslov „I fašisti brane režim“ nije sastavio on, već naslove, međunaslove i nadnaslove daju urednici, odnosno naslov je dao VV, koji je bio urednik dnevnog lista u to vreme.

Pri oceni osnovanosti tužbenog zahteva prvostepeni sud je prvo cenio da li je fašista vrednosni sud ili činjenična tvrdnja, kao i šta danas znači u očima prosečnog čitaoca kada se neko naziva fašistom.

Prvostepeni sud je stava da fašizam u sebi sadrži set vrednosti uz koji prijanja osoba koju karakterišemo kao fašistu, te u tom smislu reći nekome da je fašista jeste i vrednosni sud, ali da ne mogu da se prenebregnu činjenice da pojam fašizam u sebi sadrži odrednice koje osobu čine fašistom, a koje nisu isključivo na duhovnom planu već su činjenično proverljive. Zaključak je da nazvati drugu osobu fašistom, predstavlja akt izricanja vrednosnog suda koji, da bi bio istinit, mora da počiva na adekvatnoj činjeničnoj podlozi. Stoga je prvostepeni sud cenio okolnosti na osnovu kojih je izveden zaključak da je tužilac fašista, nalazeći da tužilac svojim ponašanjem nije ispunio kriterijume za zagovaranje fašizma, budući da ukazanim okolnostima nedostaju elementi pozivanja na teror nad društvenim grupama, kao i elementi rasizma, antisemitizma, a koji elementi kod prosečnog čoveka prave razliku desničara od fašiste.

Prilikom izvođenja zaključka da tužiocu pripada pravo na štetu, prvostepeni sud je imao u vidu i činjenicu da tuženi nisu sa dužnom pažnjom proverili dopuštenost informacija, već su sami konstruisali negativne formulacije o tužiocu, da su tužiocu povređeni čast i ugled objavljivanjem epiteta fašiste, bez obzira što je u pitanju ličnost sa političke scene i što postoji interes javnosti da se o njemu piše. Polazeći od gore utvrđenih činjenica kao i da je tužilac trpeo duševne bolove usled objavljene informacije da je fašista i to u vidu stresa, neprijatnosti u porodici i narušenog ugleda na izborima, prvostepeni sud je obavezao prvotuženog i trećetuženog da solidarno naknade štetu tužiocu primenom člana 115. stav 1, člana 117. Zakona o javnom informisanju i medijima i člana 200. ZOO u iznosu od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.07.2023. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate, a u preostalom delu do traženih 500.000,00 dinara odbio je tužbeni zahtev.

Drugostepeni prihvata razloge koje je dao prvostepeni sud nalazeći da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo.

Ceneći revizijske navode tuženih, Vrhovni sud nalazi da se zaključak nižestepenih sudova ne može prihvatiti kao pravilan zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ustav RS garantuje slobodu izražavanja koje pravo je u novinarstvu bliže određeno Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Prema navedenom zakonu, pravila o javnom informisanju obezbeđuju i štite iznošenje, primanje i razmenu informacija, ideja i mišljenja putem medija u cilju unapređivanja vrednosti demokratskog društva, sprečavanje sukoba i očuvanje mira, sprečavanje govora mržnje i netolerancije, istinitog, blagovremenog, verodostojnog i potpunog informisanja uključujući informisanje i podizanje nivoa poznavanja ljudskih i manjinskih prava i omogućavanje slobodnog razvoja ličnosti (član 2). Putem medija objavljuju se informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona. Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremenog bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštenja su dužna da to pravo poštuju (član 5). Izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan je da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem takvih mišljenja (član 8). Urednik i novinar dužni su da s pažnjom primerenom okolnosti pre objavljivanja informacija koje sadrže podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost (član 9). Dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno je zaštićeno. Objavljivanjem informacija kojima se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koja ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi (član 90).

Članom 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja je sastavni deo našeg unutrašnjeg prava, predviđena je sloboda izražavanja tako da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanje i saopštavanje informacija i ideja bez mešanja javne vlasti bez obzira na granice. Ovaj član ne sprečava države da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzeća. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda i prava drugih, sprečavanje otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudova.

Naime, u kontekstu slobode izražavanja u postojećim pravnim okvirima potrebno je praviti razliku između izjave o činjenicama i vrednosnih sudova, jer se postojanost činjenice može dokazivati, odnosno istinitost, dok istinitost vrednosnih sudova nije podložno dokazivanju. Vrednosni sudovi su subjektivni stavovi, kritike ili osećaji. Međutim, iako se isti ne dokazuju moraju imati minimalni činjenični osnov.

U konkretnom slučaju osnovani su revizijski navodi tuženih da izrazi fašista i fašistička ideologija u spornom tekstu su vrednosni sudovi u pogledu kojih nisu primenjeni standardi usvojeni u presudama Evropskog suda za ljudska prava, pri čemu se upotrebljeni izrazi ne mogu podvesti pod neistinitom informacijom.

U presudama Evropskog suda za ljudska prava, pravi se jasna razlika između činjeničnih tvrdnji i vrednosnih sudova, pri čemu se istinitost činjeničnih tvrdnji može dokazati, a vrednosni sudovi nisu podložni dokazivanju istinitosti. Zahtev da se dokaže istinitost vrednosnih sudova je nemoguće ispuniti i krši samu slobodu mišljenja što je fundamentalni deo prava zagarantovano članom 10. Konvencije. Kada izjava predstavlja vrednosni sud srazmernost mešanja može zavisiti od toga da li postoji dovoljan činjenični osnov za osporenu izjavu, jer čak i vrednosni sud bez ikakvog činjeničnog osnova koji ga potkrepljuje može biti preteran. Vrednosni sudovi mogu biti bezopasni, beznačajni, neutralni, oni koji ne vređaju ali i oni koji vređaju, šokiraju ili uznemiravaju, a što je u skladu sa zahtevima pluralizma, tolerancije i širokogrudosti bez kojih nema demokratskog društva.

U konkretnom slučaju izrazi fašista i fašistička ideologija iz spornog teksta jesu vrednosni sudovi, odnosno kritičko mišljenje koje mora da ima neku dovoljnu zasnovanost na činjenicama, pri čemu se istinitost samog vrednosnog suda ne dokazuje.

Iz iskaza prvotuženog proizlazi da je ukazao na okolnosti koje su se desile u jednom kratkom vremenskom periodu, a koje su uticale na njegov vrednosni sud o tužiocu. Jedna od okolnosti je da je tužilac u maju 2021. godine na skupu desničarskih organizacija u Italiji pozdravio prisutne podizanjem desne ruke, što je opštepoznati fašistički pozdrav. Po stavu Vrhovnog suda, javni gest, pozdrav podignutom desnom rukom na skupu desničara predstavlja dovoljan činjenični osnov za vrednosni sud da je neko fašista, pri čemu je takav pozdrav istorijski vezan za fašističku ideologiju. Tužilac je javna ličnost koja se takvim ponašanjem svesno izlaže kritici pri čemu granice prihvatanja kritike su šire kada je u pitanju političar, kao u konkretnom slučaju, nego kada je u pitanju privatna osoba.

Shodno tome, tužilac kao osoba koja je javno koristila simbol koji je karakterističan i prepoznatljiv za fašizam, ne može se uspešno pozivati na zaštitu ugleda od vrednosnog suda, pri čemu je u interesu demokratskog društva da se kritikuju pojave koje podsećaju na totalitarne režime. Vrednosni sudovi su upotrebljeni u kontekstu kritike tužioca kao političara. Političari se neizbežno i svesno izlažu pažljivoj kontroli svojih reči i dela od strane novinara i široke javnosti i stoga se mora pokazati veći stepen tolerancije. Svakako da se kritičko mišljenje prvotuženog odnosi na pitanja od javnog značaja, to je tužilac kao akter političkih dešavanja dužan da ispolji i viši stepen tolerancije na kritiku kao izraz legitimnog cilja zaštite tekovina demokratskog društva.

Osnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, jer se povreda časti i ugleda može izvršiti objavljivanjem neistinite informacije, ali ne kritičkim mišljenjem, odnosno izražavanjem vrednosnog suda koji ne može biti predmet sudskog dokazivanja istine.

Sledom navedenog, prema stavu Vrhovnog suda u spornom tekstu izjava prvotuženog predstavlja vrednosni sud koji ima dovoljnu činjeničnu podlogu i čija istinitost ne podleže dokazivanju, koji je dat u funkciji kritike delovanja tužioca kao političara i javne ličnost, pri čemu je isti dužan da trpi kritiku svog javnog delovanja, što ima za posledicu da sloboda izražavanja u konkretnom slučaju ne može biti ograničena pretežnijim interesom za zaštitu dostojanstva ličnosti tužioca. Kako su se zbog pogrešne primene materijalnog prava, stekli uslovi za preinačenje nižestepenih odluka, Vrhovni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci presude.

Odluka o troškovima postupka doneta je primenom člana 153, 154. i 163. ZPP, gde su tuženima dosuđeni troškovi u iznosu 441.000,00 dinara i to za sastav odgovora na tužbu, za sastav žalbe, za zastupanje na 4 održana ročišta uvećanih po osnovu zastupanja više tuženih kao i za sastav revizije od 40.500,00 dinara po AT.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković