.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1135/2021
23.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG i DD, svi iz ... ..., čiji je zajednički punomoćnik Milojko Lazić advokat iz ..., protiv tuženog ĐĐ iz ..., čiji je punomoćnik Dragutin Ilić advokat iz ..., radi službenosti, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3897/19 od 12.11.2020. godine, u sednici veća održanoj 23.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3897/19 od 12.11.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3897/19 od 12.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 545/17 od 18.02.2018. godine, ispravljenom rešenjima istog suda od 26.03.2019. godine i 05.10.2020. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca – protivtuženih i utvrđeno da tuženi – protivtužilac nije stekao pravo službenosti za prolaz pešice, kolima i poljoprivrednim mašinama u širini od 2,5 m, putnim pravcem ukupne dužine od 293,25 m označenim u merama i granicama, što je tuženi dužan priznati i prestati sa korišćenjem prava službenosti prolaska pešice, kolima i poljoprivrednim mašinama opisanim putem. Stavom drugim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da tuženi – protivtužilac ima pravo službenosti puta za prolaz pešice, kolima i poljoprivrednim mašinama u širini od 2,5 m putnim pravcem ukupne dužine od 293,25 m, označenim u merama i granicama, što bi tužioci – protivtuženi bili dužni priznati i dozvoliti tuženom – protivtužiocu nesmetan prolaz tim putem, kao i da tuženi – protivtužilac svoje pravo uknjiži u katastru nepokretnosti. Stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženom – protivtužiocu ustanovi pravo službenosti označenog puta, što bi tužioci – protivtuženi bili dužni priznati i dozvoliti tuženom – protivtužiocu nesmetan prolaz tim putem, kao i da tuženi – protivtužilac svoje pravo uknjiži u katastru nepokretnosti. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi – protivtužilac da solidarno tužiocima – protivtuženim na ime troškova spora isplati iznos od 1.593.800,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3897/19 od 12.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Valjevu P 545/17 od 18.02.2019. godine, ispravljena rešenjima istog suda P 545/17 od 26.03.2019. godine i 05.10.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, što bi opravdavalo odlučivanje radi ujednačavanja sudske prakse. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza, čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje koje se ne može pobijati posebnom, pa ni redovnom revizijom, u smislu člana 404. i 407. ZPP.
Zato je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 13.06.2016. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 10.000,00 dinara. Protivtužba je podneta 11.05.2017. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 100.000,00 dinara. Prvostepena presuda doneta je 18.02.2019. godine, dok je drugostepena presuda doneta 12.11.2020. godine.
Kako u konkretnom slučaju označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a ni protivtužbe, to revizija nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
