Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž br. 2215/18 od 20.09.2018. godine, stavom prvim izreke žalba tužene je delimično usvojena, pa je presuda Višeg suda suda u Novom Sadu P 1352/17 od 08.02.2018. godine preinačena u pobijanom usvajajućem delu odluke (stav dva izreke) tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje preko iznosa od 15.240 evra do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 45.480 evra, kao i zahtev za kamatu na razliku iznosa od 5.000 evra do 35.240 evra počev od 16.09.2008. godine do 24.12.2012. godine po eskontnoj stopi CEB, a od 25.12.2012. godine do isplate po stopi na osnovu Zakona o zateznoj kamati, odnosno u visini od referentne kamatne stope ECB na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena, kao i o delu odluke o troškovima parničnog postupka (stav tri izreke) tako što je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova preko iznosa od 344.930,00 dinara do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 600.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na razliku ovih iznosa počev od izvršnosti do isplate, dok su u preostalom delu žalba tužene i žalba tužilje odbijene i prvostepena presuda u pobijanom nepreinačenom delu (stav dva i četiri izreke) potvrđena. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da naknadi tuženoj troškove žalbenog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara. Stavom tri izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilje, blagovremeno izjavila žalbu iz svih zakonom propisanih razloga. Revizija tužene nije potpisana.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana, a da je revizija tužene nepotpuna.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe, koja bi mogla predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužilje nema, pa nisu osnovani revizijski navodi koji se odnose na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužena je u periodu od 2007. godine do 2009. godine imala Kancelariju za ... „VV“ iz ..., a u vezi sa kojim poslom joj je u svemu pomagao njen suprug GG, kome je tužilja tetka. Tokom 2007. godine suprug tužilje DD i tužilja su kupili objekat u ..., ..., koji je trebalo da se legalizuje, a obzirom da žive u ..., odlučili su da angažuju za te poslove tuženu. Dana 06.09.2007. godine sačinjena je priznanica o rezervaciji nepokretnosti kojom je ĐĐ kao prodavac, vlasnik i investitor izgradnje poslovnog objekta – magacina za ... spratnosti Pr+Pk površine 1367 m2 koji se nalazi u ..., ..., na kp.br. ... KO ...., potvrdio da je primio na ruke iznos od 10.000 evra od DD, kao kupca, a sve na ime rezervacije za kupovinu predmetne nepokretnosti, te je konstatovano da je ukupna cena nepokretnosti 500.000 evra. Priznanicu je sačinila kancelarija za ... „VV“ ..., a potpisali su je ĐĐ, DD i EE kao svedok. U vezi sa angažovanjem tužene dana 07.09.2007. godine sačinjena je specijalna punomoć, koju je izdao DD, koji je ovlastio tuženu da obavi sve radnje za potrebe legalizacije i upisa u katastar za stambeno poslovni objekat u ..., upisan u LN br. ... Dana 07.09.2007. godine sačinjena je priznanica po osnovu ugovora o delu (koji nije posebno sačinjavan jer su imali međusobno poverenje) i ovlašćenja (broj overe 0902/07), kojom je potvrđena isplata DD iznosa od 600 evra za usluge i iznosa od 15.000 evra na ime postupka legalizacije, ovde tuženoj na ruke, kao direktoru. Isplatu iznosa (ukupno 15.600 evra) izvršio je DD. Tužena je sprovela poslove vezane za komunalno opremanje i prepis, koji je iznosio 6.000 evra, za komunalno opremanje i oko 4.000 evra za prepis. Za ostale poslove DD je angažovao treće lice, a tužena mu nije vratila ostatak novčanih sredstava. Nakon toga je zaključen ugovor o kupoprodaji navedene nepokretnosti i isti je u celosti izvršen. Dana 22.11.2007. godine zaključen je ugovor između Kancelarije za ... „VV“ iz ..., koju zastupa direktor – ovde tužena, kao nalogoprimca i ovde tužilje, kao nalogodavca, u vezi kupovine poslovnog prostora – lokala u ulici „...“ broj ..., površine 60 m2. Istog dana – 22.11.2007. godine tužilja je izdala tuženoj specijalno punomoćje za obavljanje svih radnji po osnovu navedenog ugovora za kupovinu poslovnog prostora – lokala. Po tom osnovu tužena je od tužilje primila iznos od 35.000 evra, ali je tužena tužilji taj iznos vratila, prema priznanici od 20.11.2007. godine. Dana 06.03.2008. godine zaključen je predugovor o kupovini stana u izgradnji između firme „ŽŽ“ iz ..., koju zastupa direktor ZZ i tužilje kao kupca, a koju je tom prilikom zastupala tužena po ovlašćenju broj 11186/07 od 22.11.2007. godine. Predmet ugovora je definisan članom 1. kao kupovina stana u izgradnji na osnovu idejnog projekta stambeno – poslovnog objekta u ..., ulica ..., u kome se nalazi nepokretnost stan na drugom spratu površine 42 m2, na kom objektu je prodavac investitor. U članu 5. ugovorena je kupoprodajna cena na iznos od 50.400 evra. U članu 6. je navedeno da je kupac prilikom potpisivanja ugovora na ruke prodavcu isplatio iznos od 30.240 evra što je prodavac potpisao svojim potpisom, što je 60% ugovorenog iznosa, dok će ostatak kupoprodajne cene od 40%, što odgovara iznosu od 20.160 evra, biti isplaćen u julu 2008. godine. Navedeni predugovor nije overen. Pre zaključenja istog, na istom stanu tužena je stekla vlasništvo u obimu od 60% vrednosti tog stana po osnovu usluga koje je izvršila za navedenu firmu. Dana 17.03.2008. godine sačinjena je priznanica kojom se potvrđuje da je tužena primila na ruke iznos od 10.240 evra od ovde tužilje za račun navedene firme za kupovinu predmetnog stana. Dana 17.03.2008. godine sačinjena je priznanica o raskidu ugovora o pozajmici od 08.09.2007. godine između tužilje kao zajmodavca i tužene kao zajmoprimca, kojom zajmodavac priznaje da je ovim danom primio na ruke iznos od 20.000 evra od zajmoprimca i da je to celokupan iznos ugovora o pozajmici od 08.09.2007. godine, koji je ovom priznanicom i isplatom raskinut i postao ništavan. Dana 08.09.2008. godine zaključen je raskid predugovora o kupovini stana u izgradnji zaključen između napred navedene firme „ŽŽ“ iz ... i tužilje kao kupca, koju je zastupala tužena, obzirom da ostali deo duga prema tuženoj i prodavcu nije isplaćen i pri tom je kupac odustao od kupovine nekretnine, a da prodavac zadržava do tada uplaćen iznos kapare – odustanice za pretrpljenu štetu. U članu 4. je konstatovano da se raskidom predugovora vraća vlasništvo nad stanom u pređašnje stanje. Navedeni raskid predugovora nije overen kod nadležnog suda. Dana 16.09.2008. godine tužilja i njen suprug DD su poništili svojom pisanom izjavom sva ovlašćenja na ime tužene koja su joj data sa njihove strane, a koja izjava je overena kod Opštinskog suda u Novom Sadu dana 16.09.2008. godine pod Ov.1. 44405/08.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava odlučio kao u izreci svoje presude, odbijanjem tužbenog zahteva tužilje preko iznosa od 15.240 evra sa pripadajućom kamatom, u smislu člana 749, 751, 758, 759, 769, 210, 214. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 749. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovorom o nalogu obavezuje nalogopimac prema nalogodavcu da za njegov račun preduzme određene poslove. Istovremeno se nalogoprimac ovlašćuje na preduzimanje tih poslova. Nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud, osim ako je drugačije ugovoreno ili proizilazi iz prirode međusobnog odnosa.

Odredbom člana 758. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je nalogodavac dužan na zahtev nalogoprimca dati mu izvesnu svotu novca za predviđene izdatke.

Odredbom člana 759. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je nalogodavac dužan naknaditi nalogoprimcu, čak iako njegov trud bez njegove krivice nije imao uspeha, sve potrebne troškove koje je učinio za izvršenje naloga, sa kamatom od dana kada su učinjeni. On je dužan preduzeti obaveze koje je nalogoprimac uzeo na sebe vršeći u svoje ime poverene mu poslove, ili ga na koji drugi način osloboditi njih.

Odredbom člana 769. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da, kada je nalogodavac odustao od ugovora, kao i kada je umro ili je pao pod stečaj, ili potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnosti, nalog prestaje u času kada je nalogoprimac saznao za događaj zbog koga nalog prestaje. Kada je nalogoprimcu izdato pismeno punomoćje dužan ga je vratiti po prestanku naloga.

Odredbom člana 210. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da kada je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kada to nije moguće da naknadi vrednost postignutih koristi. U stavu 2. ovog člana se navodi da obaveza vraćanja nastaje i kada se nešto primi, s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili je kasnije otpao.

Odredbom člana 214. Zakona o obligacionim odnosima propisano je, kada se vraća ono što je stečeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata i to ako je sticalac nesavestan, od dana sticanja, a inače od dana podnošenja zahteva.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, da je između parničnih stranaka zaključen ugovor o nalogu, te da je shodno članu 769. Zakona o obligacionim odnosima isti prestao kada je nalogodavac odustao od ugovora – konkretno 16.09.2008. godine (kada su tužilja i njen suprug poništili pisanom izjavom sva ovlašćenja na ime tužene koja su joj dali) od kog dana tužena sva primljena, a nevraćena novčana sredstva po osnovu ugovora o nalogu drži bez pravnog osnova, kao i da ih je, do tada savesni držalac po članu 214. Zakona o obligacionim odnosima dužna vratiti sa kamatom od dana odustanka tužilje od ugovora – pisanim otkazom punomoćja. Po tom osnovu tužilja je, po priznanici od 07.09.2007. godine (kojom je potvrđena isplata DD) tuženoj, a na ruke isplaćen iznos od 600 evra za usluge i 15.000 evra na ime postupka legalizacije, potraživanja faktura, priznanica, saglasnosti i ostalih računa za kupljeni objekat u ..., a tužena je sprovela poslove vezane za komunalno opremanje i prepis u ukupnom iznosu od 10.000 evra, pravilno utvrđenom od strane prvostepenog suda, tako da tužilja nije vratila ostatak od 5.000 evra koji preostaje kada se od ukupno primljenog iznosa od 15.600 evra odbije vrednost izvršenog rada i ugovorene naknade na koju tužena ima pravo po članu 749. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog navedenog pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osnovano potraživani iznos u ovom delu u visini od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom po članu 214. Zakona o obligacionim odnosima počev od 16.09.2008. godine.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nije osnovano potraživanje tužilje prema tuženoj u odnosu na poslovni prostor – lokal u ulici ..., jer je po osnovu navedenog ugovora o nalogu, u vezi sa predugovorom od 22.11.2007. godine koji se odnosi na kupovinu navedenog lokala, tužena od tužilje primila iznos od 35.000 evra, koji iznos joj je vratila po priznanici od 22.11.2007. godine.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je po osnovu ugovora o nalogu dana 06.03.2008. godine zaključen predugovor o kupovini stana u izgradnji između firme „ŽŽ“ iz ... i tužilje, koji nije realizovan, već je raskinut dana 08.09.2008. godine. U članu 6. predugovora je navedeno da je kupac prilikom potpisivanja ugovora na ruke prodavcu isplatio 30.240 evra, što prodavac potvrđuje svojim potpisom, ali je dana 17.03.2008. godine sačinjena priznanica, kojom se potvrđuje da je tužena primila na ruke od tužilje iznos od 10.240 evra za račun navedene firme za kupovinu navedenog stana, što potvrđuje priznanica od 17.03.2008. godine o raskidu ugovora o pozajmici od 08.09.2007. godine između parničnih stranaka, kojom zajmodavac (ovde tužilja) priznaje da je tog dana primila 20.000 evra na ruke od zajmoprimca, pa kako navedeni pravni posao nije realizovan, tužena je shodno članu 210. i 214. Zakona o obligacionim odnosima u obavezi da tužilji vrati primljeni iznos od 10.240 evra sa kamatom od 16.09.2008. godine (od prestanka ugovora o nalogu) sve u dinarskoj protivvrednosti, dok je neosnovan tužbeni zahtev za isplatu 30.240 evra sa traženom kamatom.

Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Revizijski navodi kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje nisu razmatrani, jer ne predstavljaju revizijski razlog iz odredbe člana 398. Zakona o parničnom postupku. Ni pogrešna ocena dokaza izvedenih u prvostepenom postupku ne predstavlja razlog za izjavljivanje revizije.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke presude.

Odlučujući o reviziji tužene na osnovu člana 410. stav 1. u vezi člana 98. stav 3. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije potpuna.

Članom 98. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da podneci moraju da budu razumljivi, da sadrže sve ono što je potrebno da bi po njima moglo da se postupi, a naročito označenje suda, ime, prezime, poslovno ime privrednog društva ili drugog subjekta, prebivalište, boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjava i potpis podnosioca.

U konkretnom slučaju revizija tužene ne sadrži potpis podnosioca, pa je ista nepotpuna u smislu člana 410. stav 1. Zakona o parničnom postupku, sa iznetih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu dva izreke presude.

Predsednik veća-sudija,

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić