Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija), zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP (“Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednači sudska praksa ili ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom drugim tog člana propisano je da ocenu dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije daje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite u ovom sporu je novčano obeštećenje za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 22. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik Republike Srbije, broj 40/2015 i 92/2023) propisano je da pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena. Članom 23. stav 1. tačka 1. tog zakona propisano je da je vrsta pravičnog zadovoljenja i pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je stranci izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku (novčano obeštećenje), a članom 26. da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Pored prava na novčano obeštećenje, i nezavisno od tog prava kao vida nematerijalne štete, ovaj zakon u članu 31. propisuje pravo na naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku.

U sporovima za naknadu imovinske štete nastale zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su, bez njihove krivice, ostala neizmorena u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, redovni sudovi slede pravne stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava donetim protiv Republike Srbije i odlukama Ustavnog suda. Tim stavovima uspostavljena je „direktna“ odgovornost države za obaveze privrednih subjekata koji nisu uživali dovoljnu institucionalnu i operativnu nezavisnost od države, i to bez utvrđivanja uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nastale štete. Taj stav sadrži i zaključak Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, donet u postupku rešavanja spornog pravnog pitanja, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (dopuna zaključka od 02.11.2018. godine, usvojena je na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine).

Odluka u konkretnom slučaju ne odstupa od drugih odluka u bitno istovrsnim činjeničnopravnim sporovima i izraženim stavom. Tužiočevo potraživanje potiče iz radnog odnosa sa stečajnim dužnikom „Investbanka“ ad Beograd, koje potraživanje je priznato u stečajnom postupku u ukupnom iznosu od 23.829,33 dinara i ostalo nenaplaćeno u postupku stečaja, u kojem je pravnosnažnim rešenjem utvrđeno da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stečajni dužnik je privredni subjekt koji je u vreme nastanka tužiočevog potraživanja poslovao sa većinskim društvenim kapitalom. Od utvrđenog iznosa potraživanja tužiocu je dosuđen traženi iznos od 20.894,07 dinara (umanjen za iznose od 1.961, 07 dinara, 557,16 dinara i 416,46 dinara), sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe (12.07.2021. godine), jer je tužena podnošenjem tužbe pozvana na ispunjenje obaveze naknade imovinske štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Iz navedenih razloga, obzirom da u ovom sporu nije potrebno novo tumačenje prava niti je potrebno da se ujednači sudska praksa, razmotre pravna pitanja od ošteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Prema odredbi člana 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda u postupku u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, zbog čega se ne primenjuje ni odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, pa je na osnovu člana 413. tog zakona, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković