Presudom Višeg suda u Beogradu P4 155/11 od 20.03.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tuženi povredio autorska prava tužioca, tako što je u okviru svoje programske knjižice „...” neovlašćeno saopštio javnosti 12 autorskih fotografija tužioca u nepotpunoj formi i bez navođenja imena autora. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskog prava isplati iznos od 119.950,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.03.2015. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev za zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos počev od 12.12.2011. godine do 20.03.2015. godine. Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tražena naknada imovinske štete, zbog povrede autorskog prava, za iznos od još 60.049,00 dinara preko dosuđenog iznosa od 119.950,00 dinara do traženog iznosa od 180.000,00 dinara, kao neosnovan. Stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi neimovinsku štetu zbog povrede moralnog autorskog prava u iznosu od 60.000,00 dinara, jer je u okviru svoje programske knjižice „...“ neovlašćeno saopštio javnosti 12 autorskih fotografija tužioca, bez navođenja imena ili pseudonima autora. Stavom šestim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu tražene naknade nematerijalne štete, zbog povrede autorskog prava, jer je u okviru svoje programske knjižice „..“ tuženi neovlašćeno saopštio javnosti 12 autorskih fotografija tužioca, bez navođenja imena ili paseudonima autora za iznos od 540.000,00 dinara preko dosuđenog iznosa od 60.000,00 dinara, a do traženog iznosa od 600.000,00 dinara, kao neosnovan. Stavom sedmim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi neimovinsku štetu, zbog povrede moralnog autorskog prava, jer je u okviru svoje programske knjižice „...“ neovlašćeno saopštio javnosti 12 autorskih fotografija tužioca u nepotpunoj formi u iznosu od 12.000,00 dinara. Stavom osmim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu tražene naknade nematerijalne štete, zbog povrede autorskog prava, jer je u okviru svoje programske knjižice „...“ tuženi neovlašćeno saopštio javnosti 12 autorskih fotografija tužioca u nepotpunoj formi, za iznos od 588.000,00 dinara preko dosuđenog iznosa od 12.000,00 dinara, a do ukupno traženog iznosa od 600.000,00 dinara, kao neosnovan. Stavom devetim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 151.840,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 14/15 od 02.09.2015. godine, stavom prvim izreke potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, petom i sedmom izreke, a žalba tuženog u tom delu odbijena, kao neosnovana. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu šestom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete, zbog povrede moralnog autorskog prava, jer je u okviru svoje programske knjižice „...“ neovlašćeno saopštio javnosti 12 autorskih fotografija tužioca, bez navođenja imena ili pseudonima autora, pored iznosa dosuđenog stavom petim izreke, isplati iznos od još 540.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu osmom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede autorskog prava, jer je u okviru svoje programske knjižice „...“ neovlašćeno saopštio javnosti 12 autorskih fotografija tužioca u nepotpunoj formi, pored iznosa dosuđenog stavom sedmim izreke, isplati iznos od još 588.000,00 dinara. Stavom četvrtim preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u stavu devetom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 340.890,00 dinara. Stavom petim izreke, odbačena je žalba tuženog, u delu kojim je izjavljena protiv prvostepene presude u stavu trećem, četvrtom, šestom i osmom izreke, kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o njoj odlučuje u smislu člana 395. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), pogrešno se pozivajući u reviziji na član 404. važećeg ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11).

Tužilac je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova povodom odgovora na reviziju.

Tuženi je posle izjavljene revizije, podneo i predlog za ponavljanje postupka, pa je prvostepeni sud rešenjem P4 155/11 od 24.10.2016. godine, odlučio da se nastavlja sa postupkom po reviziji, a zastaje sa postupkom po predlogu za ponavljanje postupka.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem R3 1/17 od 18.01.2017. godine predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 395. ZPP, u cilju razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.

Prema članu 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Vrhovni kasacioni sud je prihvatio odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse u smislu člana 395. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija tuženog delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda postupka, zbog kojih se revizija može izjaviti (član 398. stav 1. tačka 1. i 2. ZPP).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je autor 12 fotografija ... predstave „...” sačinjenih tokom 1999. godine, kada je održana premijera te predstave, a koje je tuženi bez saglasnosti tužioca i bez plaćanja autorske naknade saopštio u programskoj knjižici za obnovljenu predstavu „...”, čija premijera je održana dana ....2011. godine. Prva fotografija se nalazi na naslovnoj strani programske knjižice, a preostalih 11 fotografija u unutrašnjosti knjižice, te je na taj način tuženi učinio dostupnim javnosti, odnosno svakom pojedincu, sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme predmetne fotografije, prezentujući ih u nepotpunoj formi, tako što su neznatno isečene u gornjem i donjem delu, sa leve i desne strane, dok se na četiri fotografije nalazi tekst, a sve uz naznačenje imena drugog autora, umesto tužioca. Tužilac je imao stalno zaposlenje u ..., jer mu je osnovna profesija ..., a fotografijom se bavio kao hobijem, zbog čega je imao znanje i iskustvo da određene scene ili pokret zabeleži u pravom trenutku i time fotografijom prikaže ono što se u ... igri navedene predstave iskazivalo. Osim toga, utvrđeno je da je tužilac sa tuženim imao zaključena dva autorska ugovora za fotografisanje i izradu fotografija predstave „...” za izvođenje u maju mesecu 2000. godine, odnosno julu mesecu 2000. godine, koji se nisu odnosili na ponovno objavljivanje fotografija u programskoj knjižici izdatoj 2011. godine. Na osnovu pregleda minimalnih cena fotografija ULUPUDS-a utvrđeno je da fotografija za reklamne kataloge i brošure sa tiražom do 5.000 primeraka, objavljena sama na strani bez obzira na veličinu ima vrednost 80 poena, što iznosi 80 evra, dok fotografija objavljena na naslovnoj strani ima vrednost 120 poena, odnosno 120 evra. Prema kursnoj listi broj 52, za zvanični srednji kurs evra, koja je formirana na dan presuđenja 20.03.2015. godine, jedan evro je iznosio 119,9507 dinara. Shodno tome, ukupna imovinska šteta iznosi 119.950,70 dinara i to 105.556,616 dinara za 11 fotografija u unutrašnjosti knjižice, a za jednu fotografiju objavljenu na naslovnoj strani programske knjižice 14.394,084 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tuženi bez saglasnosti tužioca i bez plaćanja autorske naknade javno saopštio tužiočevih 12 fotografija u svojoj programskoj knjižici, čime je omogućio svakom pojedincu individualni pristup delu, pa tužilac ima pravo na naknadu imovinske štete u iznosu od 119.950,70 dinara, shodno odredbama člana 19. i 30. Zakona o autorskom i srodnim pravima. Pored toga, prvostepeni sud je zaključio da je tuženi povredio i moralna prava tužioca, kao autora (javnim saopštavanjem tužiočevih fotografija bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca, kao autora i u nepotpunoj formi), pa tužilac shodno odredbama člana 15. i 17. navedenog zakona, ima pravo na naknadu neimovinske štete zbog objavljivanja autorskih dela, bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora u ukupnom iznosu od 60.000,00 dinara (5.000,00 dinara po fotografiji), a da zbog javnog saopštavanja predmetnih fotografija u nepotpunoj formi ima pravo na naknadu neimovinske štete u ukupnom iznosu od 12.000,00 dinara (1.000,00 dinara po fotografiji).

Drugostepeni sud je zaključio, da je prvostepeni sud pravilnom primenom navedenih odredaba materijalnog prava utvrdio da je tuženi povredio autorska prava tužioca, tako što je u okviru svoje programske knjižice „...“ neovlašćeno saopštio javnosti 12 autorskih fotografija tužioca u nepotpunoj formi i bez navođenja imena tužioca kao autora i dosudio naknadu imovinske štete u iznosu od 119.950,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, pri čemu je visina štete pravilno utvrđena primenom tarife ULUPUDS-a. Međutim, po stanovištu drugostepenog suda, prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, odlučujući o visini naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora, nalazeći da pravična novčana naknada iznosi 50.000,00 dinara po fotografiji, kako za štetu nastalu povredom prava na naznačenje imena, tako i povredom prava na zaštitu integriteta dela, iz razloga što je umesto imena tužioca, kao autora označeno ime potpuno drugog lica, dok su sve fotografije isečene sa sve četiri strane, a na pojedinim fotografijama se nalazi i tekst. Zbog toga je preinačio prvostepenu presudu i pored iznosa dosuđenih prvostepenom presudom, dosudio iznose od još 540.000,00 dinara za povredu moralnog prava autora na naznačenje imena i još 588.000,00 dinara za povredu prava na zaštitu integriteta dela.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u reviziji tuženog ukazuje da je drugostepeni sud povodom utvrđenih povreda moralnih prava autora, pogrešno primenio član 200. Zakona o obligacionim odnosima, previsoko odmeravajući visinu pravične novčane naknade neimovinske štete. S obzirom na utvrđene okolnosti konkretnog slučaja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužiocu pripada pravična novčana naknada zbog povrede moralnog prava autora, objavljivanjem autorskih dela bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, za svih 12 fotografija u ukupnom iznosu od 300.000,00 dinara (60.000,00 dinara dosuđeno prvostepenom presudom i 240.000,00 dinara dosuđeno drugostepenom presudom). Pored toga, tužiocu pripada pravična novčana naknada zbog povrede moralnog prava autora, objavljivanjem svih 12 fotografija u nepotpunoj formi, u ukupnom iznosu od 100.000,00 dinara (12.000,00 dinara dosuđeno prvostepenom presudom i 88.000,00 dinara dosuđeno drugostepenom presudom). Tužilac se u vreme kada su nastale predmetne fotografije, bavio fotografijom kao hobijem, ali mu je osnovna profesija bila ... sa stalnim zaposlenjem u ..., pa je imao znanje i iskustvo da određene scene ili pokret zabeleži u pravom trenutku i prikaže fotografijom ono što je u ... predstavi iskazano. Sa druge strane od značaja je da su njegove fotografije objavljene u programskoj knjižici tuženog, kao jedinstvenoj celini i u određenom tiražu, gde je umesto imena tužioca, kao autora označeno ime potpuno drugog lica, pa zato imajući u vidu i utvrđeni obim izmenjene, odnosno nepotpune forme objavljenih fotografija, navedeni iznosi novčane naknade predstavljaju odgovarajuću satisfakciju, adekvatnu učinjenoj povredi autorskog prava. Osim toga navedeni iznosi pravične novčane naknade odgovaraju i značaju povređenog dobra, društvenoj svrsi naknade i ne pogoduju težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom u smislu odredbe člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.

U preostalom delu zahtev tužioca za naknadu neimovinske štete nije osnovan, zbog čega je pobijana presuda preinačena, tako što je tužbeni zahtev odbijen za iznos od još 300.000,00 dinara, preko iznosa od 240.000,00 dinara, na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnog prava autora, neovlašćenim saopštavanjem javnosti predmetnih fotografija u programskoj knjižici, bez navođenja imena ili pseudonima autora i za iznos od još 500.000,00 dinara, preko iznosa od 88.000,00 dinara, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede autorskog prava, neovlašćenim saopštavanjem javnosti predmetnih fotografija u programskoj knjižici, u nepotpunoj formi.

Tužilac kao autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, pa mu u skladu sa odredbom člana 19. Zakona o autorskom i srodnim pravima, za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica pripada naknada. Kako tuženi nije tužiocu platio naknadu za neovlašćeno objavljivanje njegovog autorskog dela, to su nižestepeni sudovi pravilno obavezali tuženog da plati naknadu imovinske štete, odmerene u skladu sa pregledom minimalnih cena fotografija ULUPUDS-a.

Imajući u vidu navedeno Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 407. stav 1. i člana 405. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavovima prvom i drugom izreke.

S obzirom da je Vrhovni kasacioni sud preinačio pobijanu presudu, to je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu trećem izreke o troškovima celog postupka, pa je obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove u ukupnom iznosu od 208.359,50 dinara (srazmerno uspehu u sporu). Troškovi postupka se odnose na sastav tužbe i dva obrazložena podneska od strane advokata u iznosu od po 9.000,00 dinara, za pristup advokata na 5 održanih ročišta po 10.500,00 dinara i 6 neodržanih ročišta po 6.000,00 dinara, na ime sudske takse za tužbu 34.499,50 dinara i prvostepenu presudu 13.640,00 dinara (koliko je priznato od strane nižestepenih sudova) i za sastav žalbe 12.000,00 dinara, kao i na ime sudske takse za žalbu i drugostepenu presudu u iznosu od po 16.360,00 dinara (u skladu sa uspehom po žalbi), a sve na osnovu Tarife o nagradi i naknadi troškova za rad advokata i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama.

Tuženi je delimično uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripadaju traženi troškovi za sastav revizije u iznosu od 22.500,00 dinara, prema važećoj AT, pa je odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Zahtev tužioca za naknadu troškova povodom odgovora na reviziju je odbijen, jer ovi troškovi po članu 154. stav 1. ZPP nisu bili potrebni radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić