U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na osnovu zaključka Sreskog Narodnog suda u Čačku SP 16/45 od 30.10.1945. godine, konfiskovana je celokupna imovina narodnog neprijatelja VV iz ..., nakon čega je, rešenjem Sreskog suda u Čačk I 92/48 od 13.10.1948. godine, sprovedena potpuna konfiskacija nad imovinom „narodnog neprijatelja“ VV, bišeg iz ..., u korist opštenarodne imovine. Rešenjem Okružnog suda u Čaku Reh 16/6 od 27.12.2007. godine usvojen je zahev za rehabilitaciju sada pokojnog VV, bišeg iz ..., koji je ubijen u zatvoru u Čačku ...1944. godine, kao žrtve političkog progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga i utvrđeno da su ništave odluke na osnovu kojih je pokojni VV, bivši iz ..., proglašen za „narodnog neprijatelja“, zaključak Sreskog suda u Čačku SP 16/45 od 30.10.1945. godine o konfiskaciji njegove imovine i rešenja Sreskog suda u Čačku I 92/48 o sprovođenju konfiskacije, pa su poništene sve pravne posledice navedenih akata. Sin sada pokojnog VV, bivšeg iz ..., sada takođe pokojni dr BB, je podneo tužbu radi sticanja bez osnova u pogledu konfiskovane pokretne i nepokretne imovine njegovog pokojnog oca. U toku postupka, on je preminuo, a njegov naslednik je supruga dr AA u odnosu na koju je nastavljen postupak. Rešenjem Agencije za ristutuciju, Područna jedinica Kragujevac 46-006251/2012 od 20.02.2015. godine odbijen je zahtev dr AA, kojim je tražila vraćanje imovine, odnosno obeštećenje za konfiskovanu imovinu, jer ona ne spada u krug zakonskih naslednika bivšeg vlasnika koji ima pravo na vraćanje imovine u smislu člana 5. stav 1. tačka 1. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenja. Dr AA je aktom o osnivanju zadužbine, 14.05.2018. godine osnovala zadužbinu na neodređeno vreme pod nazivom „Zadužbina dr AA i dr BB“. Po smrti tužilje dr AA, postupak je nastavljen od strane njenog testamentalnog naslednika, Zadužbine koju je ona osnovala. Zadužbina dr AA i dr BB je rešenjem javnog beležnika oglašena za testamentalnog naslednika, između ostalog i na pravima i obavezama iz postupka koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u ovom predmetu. Veštačenjem je utvrđena vrednost oduzete imovine u iznosu od 144.399 evra, odnosno 16.966.882,50 dinara na dan veštačenja 21.09.2021. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili, nalazeći da je osnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije imajući u vidu da tužilja dr AA, kao supruga pokojnog BB, nije aktivno legitimisana za vođenje ove parnice, jer je sa bivšim vlasnikom, pokojnim VV, u tazbinskom srodstvu, odnosno nije njegov zakonski naslednik, pa je pobijana odluka doneta primenom odredbe člana 5. stav 1. tačka 1. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br.72/2011... 153/2020).

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pokojni VV, bivši iz ..., rehabilitovan je rešenjem Okružnog suda u Čačku Reh 16/06 od 27.12.2007. godine donetim na osnovu tada važećeg Zakona o rehabilitaciji („Službeni glasnik RS“, br.33/06). Tim Zakonom, odredbom člana 8, propisano je da će pravo na naknadu štete i pravo na povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovanog lica biti uređen posebnim zakonom. Taj posebni zakon je Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 153/2020), koji u odredbi člana 1. propisuje da se tim zakonom uređuju uslovi, način i postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja za oduzetu imovinu, koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa na osnovu akata o podržavljenju, posle 09.03.1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadužnu svojinu (u daljem tekstu:vraćanje imovine). Na osnovu odredbe člana 2. tog zakona pravo na vraćanje imovine po odredbama ovog zakona može se ostvariti za imovinu oduzetu primenom propisa koji su navedeni od tačke 1. do tačke 41, tako što je, između ostalog, pod tačkom 10. naveden Zakon o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije („Službeni list DFJ“ br. 40/45).

U konkretnom slučaju potpuna konfiskacija imovine pokojnog VV, bivšeg iz ... je na osnovu rešenja Sreskog suda u Čačka I 92/48 od 13.02.1948. godine, sprovedena osnovu Zakona o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije, što znači da se pravo na vraćanje imovine ostvaruje po osredbama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenje, gore navedenog. Po tom Zakonu, pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje u smislu odredbe člana 5. stav 1. tačka 1. ima domaće fizičko lice koje je bivši vlasnik oduzete imovine, a u slučaju njegove smrti ili proglašenja umrlim – njegovi zakonski naslednici, utvrđeni u skladu sa propisima koji uređuju nasleđivanje u Republici Srbiji i sa odredbama ovog zakona.

Bivši vlasnik oduzete imovine je VV, koji je streljan ...1944. godine, što znači da, zbog njegove smrti, pravo na vraćanje imovine odnosno obeštećenje imaju njegovi zakonski naslednici. Zakonski naslednik pokojnog VV nije dr AA, jer je ona supruga njegovog sina, niti je tužilac zakonski naslednik pokojnog VV, već je testamentalni naslednik lica koje nije bilo zakonski naslednik bivšeg vlasnika oduzete imovine. Zbog toga je pravilan zaključak nižestepenih sudova o nepostojanju aktivne legitimacije tužioca, pa se njegovom revizijom neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava. S tim u vezi, neosnovano tužilac u reviziji ukazuje da su nižestepeni sudovi retroaktivno primenili zakon suprotno odredbi člana 197. Ustava Republike Srbije. Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju na kom je zasnovana odluka nižestepenih sudova primenjuje se od 06.10.2011. godine, kao lex specialis kojim je priznato pravo na vraćanje imovine, između ostalog i one koja je konfiskovana na osnovu Zakona o konfiskaciji i o izvršenju konfiskacije, što je ovde slučaj, pa, s tim u vezi, činjenica da je tužba u ovoj parnici podneta 2008. godine, nije od uticaja na primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković