Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 11565/2022
20.04.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje mal. AA iz ..., čiji je zakonski zastupnik BB, čiji je punomoćnik Zlatan Kurtović, advokat iz ..., protiv tužene Kompanija „Wiener Stadtische osiguranje“ A.D.O. Beograd, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 287/22 od 31.03.2022. godine, u sednici održanoj 20.04.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 287/22 od 31.03.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 287/22 od 31.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 1260/21 od 11.01.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenog straha isplati 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.01.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenog iznosa u stavu prvom izreke do traženih 80.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 53.600,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Gž 287/22 od 31.03.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne štete. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene člana 200. Zakona o obligacionim odnosima (koji se odnosi na pravo na pravičnu novčanu naknadu za različite vidove nematerijalne štete i način određivanja te naknade), već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke nižestepenih sudova jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem koji je izražen kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Preuzmite dokument u PDF formatu