Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužene u ovom sporu je dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u parničnom postupku vođenom pred Osnovnim sudom u Kragujevcu, u predmetu P 5595/16 po nalogu suda od 18.07.2016. godine, sačinio nalaz i mišljenje 25.08.2016. godine za koji mu je od strane suda isplaćena nagrada i naknada troškova iz predujma koji je uplatio tužilac u tom postupku. Rešenjem suda od 11.05.2017. godine, naloženo je tužiocu da dopuni svoj nalaz i mišljenje. Tužilac je izradio dopunski nalaz i mišljenje od 14.06.2017. godine, uz koji je dostavio predračun od 15.06.2017. godine na iznos od 3.500,00 dinara, koji mu nije plaćen. Tužiocu u tom postupku nije naložena uplata predujma za dopunsko veštačenje ili isplata troškova i nagrade veštaku za dopunu nalaza i mišljenja.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, zasnivajući svoje odluke na odredbama člana 172. Zakona o obligacionim odnosima i članova 31. stav 1. i 33. stav 1. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima. Po stanovištu nižestepenih sudova tužilac ima pravo na posebnu naknadu i nagradu za izradu dopunskog nalaza i mišljenja, odvojeno od naknade i nagrade koja mu je isplaćena za izradu osnovnog nalaza i mišljenja, a koje je sud odredio bez naloga strankama u tom postupku da uplate troškove dopunskog veštačenja i bez donošenja posebnog rešenja o zahtevu veštaka za naknadu troškova izrade dopunskog nalaza i mišljenja.

Po oceni Vrhovnog suda, izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

Odredbom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Prema članu 6. stav 1. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 116/08... 76/21), važećeg u vreme nastanka spornog novčanog potraživanja, za štetu koju sudija preuzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. Isto je predviđeno odredbom člana 7. stav 1. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 10/23).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), pored ostalog propisano je: da je stranka koja predloži izvođenje dokaza dužna da po nalogu suda unapred položi iznos potreban za podmirenje troškova koji će da nastanu povodom izvođenja dokaza (član 152. stav 1); ako izvođenje dokaza predlažu obe stranke, sud će odrediti da iznos potreban za podmirenje troškova polože obe stranke na jednake delove, a ako je izvođenje dokaza određeno po službenoj dužnosti, odrediće da iznos položi stranka na koju pada teret dokazivanja činjenice o kojoj se izvodi dokaz (član 152. stav 2); da sud izvodi dokaz veštačenjem ako je radi utvrđenja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže (član 259); da veštak ima pravo na naknadu putnih troškova i troškova ishrane i smeštaja, u skladu sa posebnim propisom, na izgubljenu zaradu i troškove veštačenja, kao i pravo na nagradu za izvršeno veštačenje (član 268. stav 1); da se u pogledu naknade troškova i nagrade veštaka shodno primenjuju odredbe člana 258. stav 2. i 3. tog Zakona (član 268. stav 2); da stranka koja je predložila veštačenje ili ako je sud naložio stranci da snosi troškove veštačenja određenog po službenoj dužnosti, plaća naknadu i nagradu veštaka, a o izvršenom plaćanju podnosi dokaz sudu u roku od 8 dana od dana uplate (član 268. stav 3); da pisani nalaz veštaka, pored podataka o tome gde i kada je izvršeno veštačenje, licima koja su prisustvovala veštačenju i licima koja nisu prisustvovala, a uredno su pozvana i priloženoj dokumentaciji, mora da sadrži i obrazloženje sa navedenim činjenicama i dokazima na kojima je nalaz zasnovan i stručno mišljenje (član 270. stav 3); da ako veštak dostavi nalaz i mišljenje koji je nejasan, nepotpun ili protivrečan sam sebi, sud će da naloži veštaku da dopuni ili ispravi nalaz i mišljenje, i odrediće rok za otklanjanje nedostataka, odnosno pozvaće veštaka da se izjasni na ročištu (član 270. stav 4). Prema članu 258. stav 2. i 3. navedenog Zakona, koji se shodno primenjuje na naknadu troškova i nagradu veštaka, veštak treba da zahteva naknadu troškova i nagradu odmah po saslušanju, a sud će u rešenju kojim se određuju troškovi veštaka odlučiti da se određeni iznos islati iz položenog predujma, a ako predujam nije položen, naložiće stranci da određeni iznos plati veštaku u roku od 8 dana.

Pravilnikom o naknadi troškova u sudskim postupcima („Službeni glasnik RS“, br. 9/16... 13/20), veštaku je, pored troškova, priznato i pravo na nagradu (član 17), koja se ostvaruje na njegov zahtev (članovi 31. i 32.) i propisan način određivanja nagrade (član 18.).

U konkretnom slučaju, tužilac je određen za veštaka u sporu o novčanom potraživanju po osnovu naknade za nezaposlenost. Predmet veštačenja bilo je utvrđivanje iznosa manje isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti u određenom vremenskom periodu. Troškovi tog veštačenja isplaćeni su iz predujma koji je položila stranka koja je izvođenje tog dokaza predložila, saglasno članu 152. stav 1. i članu 258. stav 3. u vezi člana 268. stav 2. ZPP.

Naime, dopunsko veštačenje određeno je na osnovu člana 270. stav 4. ZPP, a ne po službenoj dužnosti u smislu člana 152. stav 2. tog Zakona, u kom slučaju bi postojao propust suda da naloži tužiocu u tom sporu da položi iznos potreban za podmirenje troškova tog veštačenja, odnosno da posebnim rešenjem u skladu sa članom 258. stav 3. u vezi člana 268. stav 2. ZPP naloži toj stranci da tužiocu isplati određeni iznos na ime nagrade za dopunu veštačenja. Dopunskim veštačenjem u konkretnom slučaju su ispravljeni nedostaci osnovnog veštačenja, tako da njegove troškove ne mora da snosi tužilac u tom sporu, a sud u tom postupku nije doneo rešenje da se veštaku troškovi dopunskog nalaza dosuđuju kao opravdani. O troškovima veštačenja odlučuje sud koji je doneo rešenje i naložio veštačenje, a taj sud tužiocu nije priznao sporne troškove kao opravdane, pa nema odgovornosti tužene države za štetu po članu 172. stav 1. ZOO.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Imajući u vidu uspeh tužene u sporu po reviziji, tužena ima pravo na naknadu troškova celokupnog postupka u iznosu od 42.000,00 dinara, i to za sastav jednog obrazloženog podneska u iznosu od 6.000,00 dinara i sastava žalbe i revizije u iznosu od po 18.000,00 dinara (36.000,00 dinara). Zbog toga je, na osnovu člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1, 154. stav 1. i 162. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković