.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1158/2017
14.06.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužilje AA sa boravištem u ..., koju zastupa Dragana Terzić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Duško Đukanović, advokat iz ..., radi naknade izdržavanja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 1049/16 od 11.01.2017. godine, u sednici održanoj 14.06.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 1049/16 od 11.01.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 1049/16 od 11.01.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Valjevu P2 351/15 od 03.11.2016. godine u delu prvog stava izreke kojim je tužbeni zahtev delimično usvojen, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da na ime regresa za samostalno izdržavanje mal. VV u periodu od 07.11.2010. do 05.08.2015. godine tužilji AA iz ... isplati iznos od 236.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.10.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u drugom stavu izreke prvostepene presude i obavezana tužilja da tuženom na ime troškova prvostepenog postupka isplati 34.500,00 dinara, a stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka od 41.040,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Višeg suda u Valjevu P2 17/15 od 29.09.2015. godine utvrđeno je da je tuženi biološki otac mal. VV iz ... rođenog ... godine u ... od majke AA, ovde tužilje, kojoj je poveren na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tuženi obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje deteta plaća po 8.000,00 dinara mesečno počev od 05.08.2015. godine pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi ili dok navedena odluka ne bude bila izmenjena. Tužilja nije zaposlena, a na ime izdržavanja deteta u ... prima 189 evra dečijeg dodatka i 133 evra koje je u punom iznosu primila od rođenja deteta do njegove navršene treće godine života. Od donošenja presude o utvrđivanju očinstva prima razliku od 8.000,00 dinara izraženih u evrima koje tuženi daje na ime alimentacije, pa do iznosa od 133 evra. Troškove obdaništa ne plaća, a na ime socijalne pomoći prima 399 evra i na ime troškova stanovanja 640 evra. Tuženi ima mesečnu zaradu od 22.450,00 dinara, a u kući svog oca površine 49m² živi sa nezaposlenom suprugom dijabetičarem, ocem penzionerom sa primanjima od 18.000,00 dinara i sa sinom koji ima ženu i dvoje dece i mesečno ostvaruje zaradu od 26.000,00 dinara. Tužilja nije dostavila dokaze na okolnost visine svojih ukupnih socijalnih primanja u ... . Za period od donošenja presude o utvrđivanju očinstva, pa ubuduće kada će potrebe deteta školskog uzrasta biti veće, prihvatila je predlog tuženog da alimentaciju plaća u visini od 8.000,00 dinara.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tuženi u obavezi da naknadi tužilji regresno obeštećenje do iznosa od ½ tražene sume, odnosno od 4.000,00 dinara mesečno.
Suprotno, drugostepeni sud je odbio tužbeni zahtev u celosti smatrajući da nisu ispunjeni uslovi za naknadu po osnovu regresa.
Stanovište drugostepenog suda je pravilno.
Prema članu 165. stav 1. Porodičnog zakona lice koje je faktički davalo izdržavanje, a nije imalo pravnu obavezu ima pravo na naknadu za učinjeno izdržavanje od lica koje je bilo dužno da daje izdržavanje.
U konkretnom slučaju, tužilja – majka je svojim sredstvima, a i sredstvima od socijalne pomoći izdržavala maloletno dete. Ona nije lice koje ''nema pravnu obavezu'' izdržavanja svog deteta. Naprotiv, ona tu pravnu obavezu ima na osnovu čl. 68, 73. i 154. Porodičnog zakona. Smisao pravila iz člana 165. stav 1. Porodičnog zakona je da pravo na regres ima treće lice koje faktički plaća izdržavanje iako nema zakonsku obavezu (roditelji imaju zakonsku obavezu da izdržavaju svoju decu). Kako tužilja nije ''treće lice'' to ona nema pravo regresa ne samo po osnovu pravila iz Porodičnog zakona (koji je uredio odnose roditelja i dece - obavezu izdržavanja), već ni po osnovu pravila o sticanju bez osnova (čl. 210-218. ZOO), jer je specijalni zakon (Porodični zakon) u potpunosti uredio ovu oblast.
Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
