Prema odredbi člana 404. st. 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23 – dr.zakon, u daljem tekstu ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji na ime troškova održavanja vodomera u periodu od jula 2018. godine do decembra 2020. godine. Pobijanom drugostepenom odlukom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev, s obzirom na to da je u spornom periodu postojao pravni osnov po kome je tuženi vršio naplatu predmetne naknade, sadržan u članu 56. stav 1. tada važeće Odluke o komunalnim delatnostima Opštine Odžaci („Službeni list Opštine Odžaci“ br.16/12...8/16), koja nije proglašena neustavnom ili nezakonitom, a prestala je da važi 09.12.2020.godine stupanjem na snagu Odluke o snabdevanju vodom za piće od 01.12.2020. godine („Službeni list Opštine Odžaci“ br. 25/20).

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužilje ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a pobijana drugostepena odluka zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta 07.07.2021. godine i u njoj je označena vrednost predmeta spora od 4.000,00 dinara. U toku postupka tužilac je snizio tužbeni zahtev na iznos od 1.891,00 dinara i postupak je vođen po pravilima parnice u sporu male vrednosti.

Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, primenjuje se odredba člana 479. stav 6. ZPP o sporovima male vrednosti, kojom je propisano da protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, zbog čega se u toj vrsti spora dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP, to revizija tužioca nije dozvoljena bez obzira na preinačujuću odluku drugostepenog suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova povodom sastava odgovora na reviziju s obzirom da ovi troškovi nisu bili nužni za vođenje parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je primenom odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković