U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zdravko Petrović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7374/17 od 09.10.2018. godine, u sednici veća održanoj 06.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7374/17 od 09.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 528/14 od 01.04.2015. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete plati iznos od 49.538.381,00 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 28.04.2011. godine do isplate i iznos od 640.894,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.04.2011. godine do isplate. Stavom drugim izreke je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da tužena tužiocu na dosuđeni iznos naknade materijalne štete od 49.538.381,00 dinar plati zakonsku zateznu kamatu za period od 25.04.2011. do 28.04.2011. godine i 640.894,39 dinara plati zakonsku zateznu kamatu za period od 25.11.2004. do 28.04.2011. godine. Stavom trećim izreke je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda plati iznos od 10.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.04.2015. godine do isplate, a stavom četvrtim izreke je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.579.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.04.2015. godine pa do isplate.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž 7374/17 od 09.10.2018. godine, nakon održane rasprave, preinačio prvostepenu presudu u stavu prvom i četvrtom izreke, tako što je kao neosnovan odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 49.538.381,00 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 28.04.2011. godine do isplate i iznos od 640.894,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.04.2011. godine pa do isplate, te je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 900.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Protiv drugostepene presude tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasaciioni sud je ispitao pobijenu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 i 55/14, koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. tog zakona) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je 29.08.2001. godine Republička uprava javnih prihoda obavila kontrolu obračuna i plaćanja poreza na dohodak građana i poreza i doprinosa na lična primanja u Preduzeću BB ..., čiji je vlasnik bio tužilac. Dana 29.10.2001. godine je doneto rešenje o blokadi računa navedenog preduzeća radi naplate poreza i doprinosa u ukupnom iznosu od 4.529.437,92 dinara, koje rešenje je potvrđeno odlukom drugostepenog organa od 12.11.2001. godine. Presudom Vrhovnog suda Srbije od 10.10.2002. godine je poništeno drugostepeno rešenje, a u ponovljenom postupku Preduzeću BB je rešenjem od 18.11.2003. godine naloženo da plati doprinose i poreze u visini od 1.392.575,80 dinara. Navedeno rešenje je potvrđeno u drugostepenom postupku, ali je i to rešenje poništeno presudom Vrhovnog suda Srbije od 08.09.2006. godine. U ponovljenom postupku je poništeno prvostepeno rešenje od 18.11.2003. godine, ali je zbog kontinuirane blokade bankarskog računa nad Preduzećem BB 12.09.2002. godine otvoren stečajni postupak koji je zaključen 04.02.2006. godine i na taj način je ovo preduzeće prestalo da postoji, pa je Republička uprava javnih prihoda zaključkom od 22.01.2007. godine obustavila ponovljeni upravni postupak. Nesporno je da u trenutku otvranja stečajnog postupka na računu preduzeća BB nije bilo novčanih sredstava, niti je po blokadi računa bilo priliva na ovaj račun, a zbog sumnje da je izvršio krivično delo falisifikovanje službene isprave u podstrekavanju, protiv tužioca je pokrenut krivični postupak koji je 15.05.2009. godine okončan presudom o oslobađanju od odgovornosti. U pritvoru je zbog sumnje da je izvršio navedeno delo bio od 31.08.2001. do 17.09.2001. godine. Komisija veštaka ekonomskog fakulteta je obavila veštačenje na okolnost visine izgubljene dobiti Preduzeća BB u naznačenom periodu i potraživanja tužioca u stečaju. Utvrđeno je i da je tužilac nakon blokade računa Preduzeća BB poslovanje usmerio preko drugih preduzeća čiji je takođe bio vlasnik, te su dužnici izmirili dugovanja prema Preduzeću BB uplatom na račune tih preduzeća.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je nižestepeni sud odbio kao neosnovan tužbeni zahtev, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi za naknadu štete na osnovu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO).

Odredbom člana 172. stav 1. ZOO propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Za zasnivanje odgovornosti pravnog lica u smislu citirane zakonske odredbe je potrebno da je njegov organ postupao nezakonito (postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni) ili da je postupao nepravilno (postupanje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koje nije u skladu sa opštim normama u vršenju službe) i da se takvo postupanje prema nastaloj šteti odnosi kao uzrok prema posledici (uzročno-posledična veza).

Član 14. Odluke o osnivanju preduzeća BB iz jula 1998. godine predviđa da se dobit preduzeća utvrđuje i raspoređuje u skladu sa zakonom i pripada u celosti osnivaču koji odlučuje o delu dobiti koji će se reinvestirati. Takođe i Statut ovog preduzeća iz jula 1998. godine predviđa da se dobit preduzeća utvrđuje i raspoređuje u skladu sa zakonom i da pripada u celini osnivaču.

Iz utvrđenih činjenica proizlazi da su organi tužene sproveli postupak prema Zakonu o kontroli, utvrđivanju i naplati javnih prihoda postupak poreske kontrole, utvrđivanja i naplate javnih prihoda i u skladu sa istim zakonom je doneto i rešenje o blokadi Preduzeća BB. Pravilno je zaključivanje nižestepenog suda da navedenom merom ovom preduzeću nije onemogućeno ili zabranjeno poslovanje koje je, kako je to utvrđeno, tužilac usmerio preko drugih preduzeća u njegovom vlasništvu. Kako blokadom računa nije umanjena imovina preduzeća, niti je ono sprečeno da obavlja delatnost, s obzirom da u momentu blokade na računu navedenog preduzeća nije bilo sredstava niti su se novčana sredstva uplaćivala nakon blokade računa, pravilna je ocena nižestepenog suda da u konkretnom slučaju nije bilo nezakonitog, odnosno nepravilnog rada organa tužene u smislu člana 172. stav 1. ZOO, po kom osnovu bi tužilac imao pravo na naknadu materijalne štete. Tužilac je radi poništaja upravnih akta vodio postupke po pravilima ZUP-a i ZUS-a i imao je mogućnost korišćenja pravnih lekova, pa imajući u vidu sve navedeno, tužena nije u obavezi da tužiocu naknadi traženu štetu. Naime, prilikom ocene nepravilnog, odnosno nezakonitog rada organa u vezi sa vršenjem njegove funkcije, uzimaju se u obzir propisana pravila postupka za rad tog organa i okolnosti konkretnog slučaja. Imajući u vidu da u sprovedenom postupku nije utvrđeno postojanje štetne radnje kao posledice nepravilnog rada organa tužene i postojanje uzročno-posledične veze između štetnog događaja i nastale eventualne štete za tužioca, to su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić