U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ... kod ..., čiji je punomoćnik Nikola Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog AD „Elektromeža Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Sofija Ilić, advokat iz ..., radi naknade za stvarnu službenost, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1465/25 od 07.05.2025. godine, u sednici održanoj 30.01.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1465/25 od 07.05.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 4537/22 od 09.05.2024. godine, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da joj na ime naknade za uspostavljenu stvarnu službenost prolaskom dalekovoda jačine 400 kv TS Niš 2 - Granica Makedonije, relacija TS Niš 2 – TS Leskovac 2, na katastarskoj parceli broj ... KO ..., upisana u list nepokretnosti broj ..., u površini od 2.367m2, na kojoj je uspostavljena službenost shodno udelu tužilje od 1/1 isplati 396.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1465/25 od 07.05.2025. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je tužena obavezana da tužilji na ime naknade za uspostavljenu stvarnu službenost, opisanu u izreci prvostepene presude, isplati 396.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i na ime troškova postupka 238.569,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Revizija je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, preko sporne parcele poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu tužilje izgrađena je trasa dalekovoda električne energije TS Niš 2 – TS Leskovac 2. Posle izgradnje dalekovod je pušten u probni rad 06.07.2009. godine, a nakon dobijanja upotrebne dozvole nadležnog organa uprave od 26.09.2012. godine stavljen je u funkciju. Izgradnjom dalekovoda tržišna vrednost tužiljine parcele umanjena je za 396.150,00 dinara.

Prvostepeni sud je odbio postavljeni tužbeni zahtev za obavezivanje tužene kao investitora i lica koje upravlja prenosnim sistemom električne energije, na isplatu sporne naknade za konstituisanu stvarnu službenost prelaska vodova u smislu odredbi članova 51. i 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, iz razloga što je od puštanja elektromreže u rad 06.07.2009. godine do podnošenja tužbe 13.09.2022. godine protekao rok zastarelosti od deset godina iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, u kom je tužilja mogla da zahteva isplatu naknade u postupku pred sudom.

Drugostepeni sud prihvata kao pravilno stanovište prvostepenog suda da pravni osnov za sporno potraživanje proizlazi iz odredbe člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ali nalazi da rok od deset godina iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima nije mogao da teče pre pribavljanja upotrebne dozvole za dalekovod 26.09.2012. godine, zbog čega je istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja neosnovan. Izgradnjom dalekovoda umanjena je tržišna vrednost tužiljine parcele u visini iznosa koji je utvrdio veštak poljoprivredne struke, pa je drugostepeni sud usvajio postavljeni tužbeni zahtev za isplatu naknade u visini ovako procenjene vrednosti.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo odlučujući o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja i postavljenom tužbenom zahtevu.

Drugostepeni sud je odluku zasnovao na činjenicama utvrđenim u prvostepenom postupku, a navodima revizije ne dovodi se u sumnju odlučna činjenica da je nadležno ministarstvo rešenjem od 26.09.2012. godine tuženoj odobrilo upotrebu dalekovoda, čiji deo vazdušnim putem prelazi preko parcele tužioca. Po pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda usvojenom na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine pravni osnov spornog potraživanja proizlazi iz odredbi članova 51. i 53. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pošto je izgradnjom kabla električne energije sa dozvolom nadležnog organa konstituisana zakonska stvarna službenost, za koju pripada naknada sa rokom zastarelosti iz člana 371. ZOO, koji teče od stavljanja u funkciju elektromreže.

Prema članu 158. Zakona o planiranju i izgradnji, u sadržini koja je važila u vreme izdavanja upotrebne dozvole („Službeni glasnik RS“ br. 72/09...24/11) objekat se može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli (stav 1.); upotrebna dozvola se izdaje kada se utvrdi da je objekat, odnosno da je deo objekta podoban za upotrebu (stav 4.).

Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da je pravilano drugostepeni sud kao dan početka računanja roka zastarelosti smatrao dan kada je na osnovu odluke nadležnog upravnog organa elektromreža stavljena u funkciju, pošto na osnovu izričitih zakonskih odredbi pre tog vremena elektromreža nije mogla biti u funkciji, bez obzira što je ispunjavala tehničke uslove i stavljena u probni rad.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković