.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1163/2020
09.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, koga zastupa punomoćnik Miloš Jugović, advokat iz …, protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi rehabilitacionog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5105/2019 od 27.11.2019. godine, u sednici održanoj 09.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog sudau Nišu Gž 5105/2019 od 27.11.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5105/2019 od 27.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 197/19 od 09.10.2019. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i naloženo je tuženoj da tužiocu isplati na ime naknade za rehabilitaciono obeštećenje, po osnovu naknade nematerijalne štete zbog duševnih patnji kao potomku žrtve, rehabilitovane rešenjem Višeg suda u Prokuplju Reh. broj 18/12 od 09.07.2013. godine, novčani iznos od 120.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.10.2019. godine, kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev od dosuđenog iznosa naknade rehabilitacionog obeštećenja po osnovu naknade nematerijalne štete pa do traženog iznosa od 500.000,00 dinara kao neosnovan. Trećim stavom izreke naloženo je tuženoj da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 22.500.00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 5105/2019 od 27.11.2019. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca, kao lica iz člana 7. stav 1. tačka 5. Zakona o rehabilitaciji koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete u smislu člana 26. stav 3. tog zakona. O pravu tužioca na novčanu naknadu i visini rehabilitacionog obeštećenja sudovi su odlučili pravilnom primenom navedenih odredaba materijalnog prava, kao i odredaba člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac revizijom ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za rehabilitaciono obeštećenje, međutim u presudama koje su priložene uz reviziju nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je ova, pa nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju, prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za primenu pravila iz člana 200. ZOO.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 13.05.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 380.000,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
