.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1174/2015
11.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević, Biljane Dragojević, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarice, članova veća, u parnici tužilje K.N. iz P., čiji je punomoćnik Đ.D., advokat u N.S., protiv tuženog Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd, Direkcija pokrajinskog fonda Novi Sad, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1686/2014 od 03.02.2015. godine, u sednici održanoj 11.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP.
ODBACUJE SE revizija tužilje izjavljena protiv rešenja o troškovima parničnog postupka iz stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1686/2014 od 03.02.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 2747/2013 od 05.03.2014. godine, stavom prvim izreke, primarni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime neosnovanog obogaćenja zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće penzije za period od 01.01.2008. godine zaključno sa 30.08.2013. godine isplati iznos od 210.003,17 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, te da se tuženi obaveže da je po tom osnovu i naknade štete na ime zakonske zatezne kamate obračunate za isti periog isplati iznos od 89.668,78 dinara, kao i da joj naknadi troškove postupka, je odbijen. Drugim stavom izreke konstatovano je da se eventualni tužbeni zahtev tužilje delimično usvaja, a trećim stavom izreke tuženi je obavezan da tužilji na ime duga za manje isplaćenu penziju u periodu od 01.02.2010. godine zaključno sa 30.08.2013. godine isplati 82.626,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.09.2013. godine pa do isplate. Četvrtim stavom izreke tuženi je obavezan da tužilji po osnovu naknade štete na ime zakonske zatezne kamate obračunate na glavnicu duga iz prethodnog stava za navedeni period isplati iznos od 15.497,16 dinara. Petim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 75.548,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Šestim stavom izreke eventualni tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa a do tužbom traženog iznosa je odbijen, a sedmim stavom izreke prigovor stvarne nenadležnosti ovog suda je odbijen. Poslednjim stavom izreke odbijen je predlog tuženog za određivanje prekida postupka do donošenja odluke Vrhovnog kasacionog suda o spornim pravnim pitanjima.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 1686/2014 od 03.02.2015. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima postupka tako što je tuženi obavezan da tužilji ove troškove naknadi u iznosu od 41.775,12 dinara, umesto 75.548,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate, dok je u preostalom delu žalba tuženog odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, odnosno rešenja drugostepenog suda kojom se preinačuje odluka prvostepenog suda o troškovima postupka, tužilja je izjavilu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog tužilje za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP. Ovom zakonskom odredbom je propisano, da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene matrijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Rešenje o troškovima parničnog postupka, kojim je tuženi obavezan da tužilji te troškove naknadi srazmerno njenom uspehu u sporu, uz primenu odredbi člana 153. i 154. ZPP, koje se pobija revizijom tužilje, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne ukazuje na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravno pitanje u interesu ravnopravnosti građana ili da je to potrebno radi novog tumačenja prava. Ukazivanje tužilje u reviziji na pojedine odluke sudova u odnosu na troškove postupka, ne ukazuje na potrebu da Vrhovni kasacioni sud korišćenjem ovog instituta ujednačava sudsku praksu po pitanju troškova postupka o kojima sud odlučuje po pravilima sadržanim u Zakonu o parničnom postupku u svakoj konkretnoj parnici. Iz tih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, pa je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Naime, prema odredbi člana 420. stav 1. ZPP, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Rešenje drugostepenog suda kojim je odlučeno o troškovima postupka, nije rešenje iz navedene zakonske odredbe, te je ovaj sud primenjujući navedene zakonske odredbe, kao i odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Ljubica Milutinović,s.r.
