.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11814/2024
27.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jordan Veličkov, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Niša, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3308/2021 od 10.02.2022. godine, u sednici veća održanoj 27.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3308/2021 od 10.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3308/2021 od 10.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3308/2021 od 10.02.2022. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 516/20 od 12.05.2021. godine, kojom je odbijen prigovor presuđene stvari, odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati ukupno 606.150.00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, a obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova postupka isplati 40.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao posebnoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...10/23) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opštih interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da joj tuženi na ime sticanja bez osnova isplati određeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom. Naime, pravni prethodnik tužilje je sa tuženim imao zaključen ugovor o zakupu poslovnog prostora na određeno vreme do 2006. godine, ali je (i nakon smrti pravnog prethonika tužilje 2011. godine) predmetni poslovni prostor bio u državini tužilje do zapisničke primopredaje 19.04.2018. godine. Tužilji su odbijali od zarade počev od aprila 2017. godine do oktobra 2019. godine, a po osnovu sudskog izvršenja po rešenjima Osnovnog suda u Nišu I 1130/14 i I 1034/15. Navedena rešenja o izvršenju su postala pravnosnažna, jer su prigovori tužilje protiv rešenja o izvršenju ili odbačeni, kao neblagovremeni, ili odbijeni, kao neosnovani. Kako se tuženi naplatom svog potraživanja u izvršnom postupku obustavom od zarade tužilje u utuženom iznosu po pravnosnažnim rešenjima o izvršenju na osnovu verodostojne isprave nije neosnovano obogatio, to je tužbeni zahtev odbijen.
Nižestepeni sudovi su na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz brojne presude Vrhovnog suda u pogledu primene instituta sticanja bez osnova iz člana 210. Zakona o obligacionim odnosima.
Iz navedenog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužilje, u smislu člana 410. stav 2. tač. 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi sticanja bez osnova podneta je 23.01.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 606.150,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja iznos od 5.156,30 evra (1 evro=117,5552 dinara).
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stava 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
